Просветни гласник

ОСНОВНЕ Ш К 0 Л Е У Четрдесет часова, што се овом новином траже, могли би се најбоље уиотребити бар на ова разматрања. Нрво, пред време ђачког прелажења ваљало би не само да свакн наставник упозна ђаке и стаље првога ншкег разреда, него да сазна и шта су његовн ђаци радили код других колега. Сво се друго у главноме могло сазнати још у току школске године, дакле највише овога времена треба посветити првом нижем разреду. Друго, обратно томе, после преласка треба обратити пажњу на нрви виши разред: да се види како ће ђаци, тек прешли, да задовоље захтеве новога разреда, — и да се пази какве би можда промене требало учинити у своме наставном начину. Iредње време било би посвећено поглавито своме разреду. Уобичаје ли се овако у главним потезама изнете наставничке походе, може се очекивати, да ће се, поред других добити и учитељских п ђачких, ностићи и сачувати јединство како у настави, тако и у васиитању, јединство и засебице и успоредо (у више разреда и у једном разреду), па ако не баш до најмањих ситница оно бар у главним стварима. Тиме ће се^акле, понајпре отклонити незгоде, које су вазда

ЕНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 365 врло природне у свакој разгранатој школи, владао на њој стручни или разредни наставни систем обучавања. Ко да уведе хоснитовање, ко да изазове походе ? Горе смо још нагласили, да то мора бити законска одредба школина. Некоме ће можда, за ово одушевљеном наставнику, испасти за руком, да више колега својих придобије за се, те да иду један другом у походе, али мучно да ће и у којој повећеј школп сви иристати на то. *) Треба кушати, дако се где усвоји као обичај, ако не као нравило Можда би негде доста бнло, да то само директер пролише, али би јамачно било понајбоље, кад би виша власт о томе разаслала наредбу какву. Е да и за ово дочекали школскога закона. 0 Спасову дне, 1880. Крагујевац. Ј1. ЈТ. Ј сор-беви-к.

ОСНОЈВНЕ ШКОЛЕ У ^НЕЖЕВИНИ СРБИЈИ НА ОСНОВУ ЗВАНИЧНИХ И ДРУГИХ ИОДАТАКА. ИЗРАДИО

ПИР0Т0ЕИ ОКРУГ „Наша храбра војека освојилаје данас, после дводневне борбе, утврђени и јако брањени Пирот. Она је ушла данас у 11 сахати у освојену варога, где је дочекана одушевљеним народом" . . . . Тако гласи телеграм из главнога стана од 16 децомбра 1877 год., о битци која је довршена уласком у Пирот. — То је био ирви радосни глас са бојнога поља из нашег другог рата. Ово је био почетак великих успеха, којима је српска војска у другоме рату, украсила своје заставе. Сва снага Србије бегае истурена на оиу страну из вигае узрока. Српска војска је брзим кораком ишла на сусрет браћи Русима, који се с друге стране примицаху цариградском друму. Овај

ј^ик. ј. ЈТ етровии (НАСТАВАК) крај био је Србији потребан за основу даљим војеним операцијама, а корисан и због своје плодности и радљивости онамошњих становника. Још првога рата беше велика војска одвојена на ову страну, али 1876 год. испред Пирота, на Будим Делу, беху таква утврђења, која нам не допуштаху да се Пироту ни приближимо. Они што су знали и очима видели препреке земљигата на овоме месту, дупло су се радовали усиеху српскога оружја на бојноме пољу испред Пирота. Сва ок лина Пирота, а с њоме и цео округ, броји се у врло радне и вредне. Пиротско сукво чувено је у Србији и изван ње, пиротски ћилими украгаавају собе првих натаих кућа. У опште у овоме округу вунени производи израђују се тако

') Пем. аутор, др. Мвиге, кушао је ово, па ма да је неке и задобно, опет нвје еве.