Просветни гласник

366

ОСНОВНЕ ШКОДЕ У

КНЕЖЕВИНИ СРВНЈИ

лепо, као ретко где па другом месту наше отаџбипе. Овамошњи свет облачи се рухом, које од најмањега до највећега сам справља. *Одело је кроја старосрпског, а изра^ено солидно и врло скромно. Народ је овуда одевен како се пожелити може. Поред овога Пироћани не занемарују ни своје њиве. Они су у пољу исто онако добри и вредни радници, као што су добри вештади на своме разбоју. Да нису тако на све стране живо радили, зар би код оноликих дадија, што су пре ослобођења морали да сносе, могли бити лепо одевени и снабдевени с многим кућним потребама. Ни један крај ослобођених предела нисмо затекли у овако добром материјалном стању, као пиротски округ, а особито од Беле Паланке и Бабине Главе, па све до Трна и Радомира. Само великим радом могло се све оно постићи, што су Пироћани у тешким данима притиска и невоља постигли били. Још пре оелобођења Пирот је стајао у доста живом саобраћају са источним делом Србије, а понајвише преко Кн.ажевца. Многи вредни радници долазили су преко Пандирала и Књажевда у Србију, где су дело лето радили, било као радници у пољу, било као цигљари, зидари или дрводеље, па су се пред зиму опет враћали кућама. Осим тога било је још живог саобраћаја на главном, цариградском друму по пут СоФије и Једрена. Мање живости било је па друму, који је везивао Пирот с Видином на једној, а с Трном и Радомиром на другој страни. — Што има друмова у овом округу, то је народ израдио још пре ослобођења, и то је израђено врло добро и врло лепо. Друмови се на овој сграни управо одликују својом лепотом. Земљиште је врло разнолико. Поред Нишаве је врло плодно. Но и на висовима има добрих и плодних њива. У њему осим Суве Планине нема великих висина, а неплодних кршева врло мало. Све што је за обрађивање, то се вредно ради, с тога становници и у најгорин годинама, имају ране довољно. 1. Ј1РЕ ОСтЛобођења При свој вредноћи становника, при свима осталим удесним приликама ; опет школа није онако напредовала, како би се то могло очекивати. Њено напредовање беше више заустављано од стране

црквене хијерархије, но од стране туђинске управе. Овај округ био је те зле среће, да су се преко њега ломиле размирице између патријарха и екзарха. Он је лежао на путу измећу Цариграда и нишке дијецезе. Патријарпшја је своју власт бранила у правцу од Солуна с једне и Новога Пазара с друге стрпне, па се стављала на супрот екзархату, који је опет од Пловдива, Трнова и СоФије с друге стране продирао к Нишу. У пиротском округу среле су се обе црквене власти, и Пироћанима бегае суђено да буду сведоци ове жалосне борбе. У ову борбу била је у округу пиротском увучена. и школа. Учитељ као самосталан радник на пољу народне просвете, није се могао одржати. Школа је била везана са црквом, а учитељ је зависио у главноме од црквене власти. 0 стању гакола пре ослобођења имамо из овога округа три извештаја: два од узраве пиротске, а један од управе белопаланачке. Управа пиротска јавила је 19. јуна 1878 год. Бр. 1644 ово: „Основне мушке школе постојале су у вароши Пироту, у селима: Крупцу, Извору, Сопоту, Градешници, Темској, Станичанима, Клисури, Брезнику и Трну." „Од ових школа данас раде само три, и то : крупачка, трнска и клисурска, а остале су затворене." „Пиротска мушка школа имала је четири разреда, а затворена је крајем новембра прошле године." „До меседа јуна 1876 год. посгојала је у Пироту и женска оеновна школа са четири разреда, но тада је услед претње Турака затворена, а учитељка, родом из Бугареке, вратила се у свој завичај." „Сем тих школа постојала је у Пироту и средња школа са два разреда, која је такође укинута онда, кад и оеновна школа, а то је крајем новембра пр. године." „Нека села, која нису имала школу, попуњавала су ову празнину и недостатак тиме, што су погађали поједине учитеље, који су деци предавали буквар, часловац, псалтир и друге дрквене књиге." „Ти учитељи беху махом Грци или Бугари, а плаћали су их сами родитељи дечији."