Просветни гласник
368 ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У КНЕЖЕВИНИ С Р В И Ј и
7. Злокучанима, и 8. Стрелцу. Све зграде које беху икабране школе, лежале су до саме цркве, неке у самој норти црквеној. Ни једна шије била таква, да би се у њој настава одмах почети могла, свака је требала по неке оправке, а већина била је за школу по све неудесна, тако да је г. изасланик морао на самоме месту давати упутства, како да се која кућа прекроји, оцрави и удееи, да би се за гаколу могла да употреби. Г. изасланик нашао је у лужничана врло лепа одзива. У нишавском срезу предлаже, да се отворе школе: 1. у Темској, 2. Сопоту, 3. Станичанима 4. Крупцу, 5. Извору и 6. Градашници. И ове зграде као год оне у срезу лужничком, требале су неке веће, друге мање, оправке. Пиротски округ пре ослобо1)ена није боље стојао што се школе тиче од осталих округа ослобођених крајева. Ван пиротскога „второга одјеленија" није било никакве друге средње школе. Основне школе, које смо у овом округу затекли, биле су без икаква стална плана. Учитељи су и овде били људи, који нису више учили од основне школе. Они су знали да читају, пигау, и певају црквене песме, па су томе и своје ђаке учили. Буквар, чаеловац, псалтир и несме црквене, били су наставни предмети у основној школи. „Второ одјеленије" било је налик на нагау гимназијску реалку. Но у њему не беше одређеног плана, с тога г. изасланик и помиње, да је находио децу, која су била у „втором одјеленију" а имала разнолику способносг. Једни беху за IV разред основне школе, други за I, а трећи чак за II разред гимназије. Све што је било, постојало је ио милости опгатина, цркве и родитеља. Јединетва не бегае ни у каквом јавном послу Срба и Хригаћана у опгате, па ни у школи. Но једно се признати мора, а то је необична воља, чисто жудња, за школом, коју је овај округ показао у првим данима по ослобођењу. Општине се утркиваху, која ће пре гаколу да отвори. Не мање воље бегае и код деце и родитеља њихових. Родитељи уписиваху с д:тге воље децу своју. Све ово обећаваше лепу будућност школи у пиротском округу.
2. ЈЛ& ШКЕ ШКОИЕ При свој вољи општина и при свој заузимљивости влаети и самога министарства просвете, није било могуће хитати с отварањем гакола. Министарство беше живо настало, да се што пре спреме зграде за школе, да се на кућама, које је министарски изасланик, у договору с онгатинама, за гаколе изабрао, изврше оне оправке, које је он преггоручио и као нужне нашао. Начелсгво округа пиротског, писмом својим од 24. јула 1878 год. Бр. 2493 јавило је г. министру просвете и црквених поелова, да је „наредило да се еве гаколе у вароши оправе и доведу потпуно у онај облик, као гато ове постоје у целој Србији и најдаље до 10. августа биће потпуно оправл->ене и свима школским потребама снабдевене." „Ово је све учињено и чиниће се у тој иолезној цељи, да младеж ове варогаи и свију села не остане без гакола и наставе." „Локали школски спремају се толико пространи, у које могу 400 и више мушке деце стати." „Осим тога нужно ће бити за сада и једну или две учитељке ноставити, јер се овде и за женску децу школа спрема, која ће такође до горњег времена готова бити." Овакав сложан рад општина и власти уродио је лепим плодом. На скоро по повратку г. изасланика, отворена је школа пиротска и то основна мугака и женска, па и средња — занатлијека мугака гакола. Нешто доцније отворена је мушка и женска основна школа у Белој Паланци. Села нису могла тако на брзо снремити све што је за гаколу било нужно, с тога је било могуће само у Костуру отворити нову гаколу. Изгледа да је у пиротском округу био ночетак тежи но у нигаком. У колико тежи беше почетак, у толико је брже напредовала школа, ногато је себи начинила пут. У овој години има у пиротском округу 19 мушких школа: У Пироту 1 „ срезу височком ■ 2 „ „ белопаланачком 3