Просветни гласник

основне школе у кнежебини србији

371

Школа злокучанска, ио извештају г. изасланика, изгледа као кпква гробница, а смрданска и сопотска су тесне и мрачне; темска је у ћелијама манастира св. Ђорђа. Није боља ни изворска школа, а у њој ради одличан учитељ. Онштинама ваља похитати, да што пре изведу своју децу из тесних и мрачних зграда , те да не буде од једном доцне — кад им каква редња јурне у школу, па покоси оно што им је најмилије. 5. ЈЈ аставна средства Само у пиротској школи што има средстава за настављање , све остале су без икаквих средстава. — У пиротској школи има: рачунаљка, три глсба српска и један руски, планиглоб, мапа кнежевине Србије и српских земаља, мапа Азије и Сев. Америке. То је свега што има ова школа, која броји преко 500 ђака. 6. ЈД ко^лске књижнице И са књигама још су оскудне школе пиротскога округа. Пет школа су без књига , а у 8 школа има по испод 10 књига. Највише књига има у пиротској школи 61, па онда у белопаланачкој 20, а у свима осталима има свега 113 књига. Најмање књига има у сопотској школи 3, па онда у студенској 5, смрданској, стрелачкој и бојивачкој по 6 књига. У свина школама овога округа има свега 194 књиге. Министарство обраћа и на ову страну своју нажњу. Оно је у мају месецу ове године разаслало на поклон свима школаша по коју књигу, и то су ево ове што их овде бележимо. Сада се такође спрема да пошље свакој школи по неколико књига. Но опгатине треба и саме да приону, те да набаве како потребна наставна средства , тако и ручне књиге за учитеље и корисне за децу. 7. ЈТ регчлед Пре ослобођења било је у пиротскоме округу 13 мушких основних школа. Но ако одбијемо школе брезничку и трнску, које су од пиротскога округа одвојене, онда остаје свега 11 школа. Од ових су 7 још због првог рата биле затворене. И ове школе

што су постојале, могле су се тек по нужди звати школама, у суштини није било у њима ничега, што ми данас под школом разумемо. Ван писмености, и то нисмености по нагађању, а не разумевању, није у њима ничег другог било. Онакве школе нити јесу, нити могу бити носиоци ма каквих великих мисли, нити су оне огњишта на којима би могао да се загреје дух народни. После крваве битке и сјајне победе , коју је 16. декембра 1877 године одржало српско ор} г жје, на Будим-Делу и Нишору пред Пиротом, била је решена судбина овога краја. Ушав у оквир слободне и независне Србије, пиротски округ ушао је у нов живот , који се ускоро јавио на свима странама друштвеног развитка. У првоме реду нестало је неизвесности и неодређености у државној управи. Пироћани су пошли сада стазом, којом је Србија за више од пола века пре тога ишла, и по којој идући, дошла је до независности своје , а својој браћи оплела венац слободе. На један мах престале су све бојазни од власти, а што је главно било за развитак просвете, престала је борба црквене хијерархије. Грађани беху ослобођени притиска политичког и управног, а школа беше ослобођена службе вишег свештенства. Обоје : и грађани и школа у брзо осетили су плодове ових слобода. Чим су настале редовне прилике, одмах пошто је берлински конгрес свршио свој посао и решио да Пирот остане Србији , министарство просвете живо је насгало, да се преоре и новим семеном засади просветна њива округа пиротског, која се беше, тако рећи, упарложила. Једна школа за другом отварана је, колико год беше иоле спремљених кандидата учитељских, слато је у овај округ , како би се одржавала у становника добра воља, коју у први мах ноказаше. Све власти беху слошке прионуле, да се што више школа отвори и што више деце упише. Општине стадоше се утркивати, која ће пре школу да отвори. И само тако могу се разумети лепи ризултати, које је постигла школа пиротскога округа за две године. У том кратком времену, скоро из ничега, створено је 19 мушких и 2 женске школе, постављено је 27 учитеља и 3 учитељке, уписано 1299 мушке и 133 женске деце. Ови су резултати по49 *