Просветни гласник
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У КНЕЖЕВИНИ ОРВИЈИ 373
увднило да су становници Подриња чесго морали, што но веле, са запетом пушком , да ору своје њиве и збирају плодове својих трудова. Несигурноет беше тамо исто толико велика као и на граници крушевачког округа. Било је честих отмица у сред бела дана, а нису ретки били случајеви , да је српску њиву турска рука обрала. Србин је сејао, а Турчин жњео. На неким адама оружје решавало је који ће са ње узабрати плодове. Овакви појави давали су понекад повода обавештењима и преговорима из међу наше и отоманске владе. Још свима су нам познате преписке о адама дринским, које се нису могле изравнати, без берлинскога конгреса. А поврх свију ових неприлика Мали Зворник и Сакар беше отворено питање изме^у Србије и Порте. Ако је понекад и силазило с дневнога реда, то је било само с тога, да се доцније у што јачем степену појави. Ови нас јади данас вигпе не тиште. Подриње је ослобођено. Мали Вворник и Сакар, на пољанама којих 1876 год. беше много крви проливено, находе се данас у српским рукама. И тек је од 1878 године Дрина племенита међа измођ Босне и Србије. По земљишту овај округ рачуна се међу брдовите округе. Од Дознице уз Дрину па све до Љубовије протежу се Гучево и Јагодња, са својим огранцима, које спуштају до саме обале валовите Дрине. На границж између њега и шабачког округа иружили се Цер и Влашић, а на ваљевској граници стоји Медведник. — Изузимајући Лозничко Поље, које се пружа од Ковиљаче, поред Лознице па све до утока Јадра у Дрину, праве равнице нема у овом округу. Има још нешто плодне земље поред Јадра, али и то је испресецано брдима. Нађе се још по која малена раван поред Дрине, али то је тако мало, да се не може као раван ни бројати. Што је још добре земље у овом округу, то су држали Малозворничани. Да није по који плодан висоравањ, овај округ неби се могао у неким крајевима издржавати. Велика сметња његовоме развитку у опгате била је та, што је он искључен из великога саобраћаја, а локални саобраћај беше необично отежан околношћу, што Турци недопуштаху да се проведе пут поред Дрине. Изузимајући од Шапца преко
Лознице за Ваљево, нема у њему ни једног важнијег друма. Данас,пошто је Сакар ушао у склоп његов, биће му од користи пут од Лознице на Радаљ, уз Дрину па на Љубовију до Бајине Бапгге и Ужице. Становници овога округа горштаци су , али не оне врсте као чачани и крушевљани. Њихов говор је врло леп, а у многоме заносе по бошњачки. У њему је света угледао ре®орматор српскога језика и вредни скупљач народних умотворица, многозаслужни Вук С. Караџић. 1. ^УШКЕ ШКОИЕ ГеограФски положај подринскога округа и материјалне невоље, с којима се боре становници Подриња, а особито Рађевине , много су сметали напретку школином. Уз ово још несигурност лична, која беше особито за време док Турци у Соколу становаху , заустављала је на сваком кораку све што би ишло у прилог напретку у ма ком правцу. Сокољани, као познати зликовци и убојице, који тражаху кавге и онде, где јој никако места пије било, узнемиравали су на далеко сву околину. Због оваквог стању ствари , школа је у подринскоме округу доста рамала. У овој години било је 15 мушких школа: У Л -Озници 1
„ ср. азбуковачком 6
„ „ јадранском
5
„ „ рађевском
3
Свега 15 школа
Срез азбуковачки има највише школа, а он је по броју општина и пореских глава најмањи, а и по имовном стању неће бити ни мало бољи од друга два среза. У азбуковачком срезу има 6 општина и 6 школа. Општина љубовијска има 2 школе : у варошици Љубовији и у селу Љубовиђи, но општина селаначка нема школе. Општине овога среза у многоме су налик на општине јошаничког сре-!а у округу крушевачком. И оне се састоје из много села и засеока. Општину царинску састављају 10 села и засеока , а селаначку 9. Но све су општине велике бројем пореских глава. Испод 214 глава пореских неманиједне ошптине, а има их од 588 и 522 главе пореске,