Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 357

заводити такав кдасицизам, као што постоји у страним земљама. За наше ђаке довољно је, да равумеју најобичније ствари на датинском језику; а то се може постићи већим бројем часова и савесним радом од стране наставника. Ј. Бошковић каже, да је за 50 годпна, откад су гимназије у Србији основане, бидо довољно експериментисања, иредазног стања и удешавања за наше нридике, и да би време бидо, да и ми коначно уредимо средње шкоде, нарочито сад, кад је Србија постада независна, као европска држава. Гдавна карактеристика гимназије, веди, није у датинском језпку, него у књижевности и животу кдаснчких народа старога века. Л.атински језик учио се и код нас већ у нижој гимназији, па је посде пренесен у горњу гимназпју. Али је у предавању била промашена гдавна цељ, јер је знање самог језика била главна цељ, а не реадија, не дитература, која се није нн предавала, и због тога се тај предмет морао омразити ученицима. Наши књижевници увидели су, да не могу бити без класичних језика у хуманитарним студијама, у којима се после средњевековне интолеранције развила човечност (за то су се 5 и 6 разред звали I и II разред човечности, хуманиора); грчки и латинскн језик биди су им потребни нарочито због терминодогије и због сриске исторнје, с тога је овдададо мишљење, да треба учење латинског језика ночети у нижој гимназији, где се (по Олендорфовом методу) може свршити Формална страна, па од V. разреда да дођу реалије, т. ј. изучавање науке п живота старих народа. У том случају био би језик само средство а не цељ, и онда би се и радије учио. Ј. Ђорђевић одговара архимандриту Нестору, да би знање датинског језика бидо корисно и за богослове и учитеље, кад би се тај језик рационадно предавао. Он се не боји, да ће се код нас класицизам јако развити, него обратно боји се, да ће се слабо развијати. Да се повиси број часова томе предмету у вишим разредима, тиме се мадо добија; јер овде је важно то, да се датински језик почне учнти у млађим годинама, кад се у опште боље учи и боље паштп. Потребно је и због ведике школе, да се тај предмет у гимназији боље научи, да се не мора тамо по ново учити латинска граматика, као што то сад бива. Кад се то постигне, онда неће бити у терминологији таквих погрешака (у новинама и књигама) које чине интелигентни људи, као н. пр. „експлодација", реФерација и т. д. Архимандрит Нестор брани своје мишљење и каже, кад наше куће буду на таквој висини, да дете може још уз матер да научи један стран језик, и кад ми утврдимо боље наш српски језик, онда се може обратити већа пажња и класичним језицима. Учећи пет језика, дете изгуби најлепшу снагу, изгуби појезију, полет, живост и милину у животу, борећи се са

страним граматикама. Пре је био један стран језик у дицеју, па беше више подета у књижевном раду, а сад је овладало неко мртвидо, деца се муче, даровита способност пропада, јер се највише времена губи учењем језика, а не постизава се успех који се очекује. — На послетку преддаже, да се место датинског учи словенскп језик у нижој гимназији. Ј. Ђорђевић одговара, да се словенски језик може са српским језиком научити, кад се овај предаје рационално. А што се тиче броја језика, у Немачкој, где је дитература на немачком језику врло богата, учи се у гимназији шест језика: немачки, латински, грчки, француски, енглески у јеврејски. У осталом гимназија није стручна школа, да би се ту тражила нека пепосредна корист, него ту се развија мозак, развија се духовна снага ученика, који носде продужавају науке у великој шкоди. Др. В. Бакић примећује, да би требало завести извесну поступност у учењу језика; тако н. пр.: да се у I. разреду утврди српски језик, у II. раз. да почне учење латинског језика, у III. раз. да дође немачки језик (који је тежи од Француског језика), а у У. разреду да почне учење Француског језика. Ј. Ђорђевић одговара на то, да и у одборском преддогу има поступностн, јер ту се каже, да у I. разреду почне учење датинског, у II немачког, у III француског језика. Потпредседник слаже се у начелу с преддогом одборским а наводи научне и практичне раздоге за то: да је датински језик као средство неопходно нуждан за пауку, да је потребан због терминологије и у природним и друштвеним наукама, да је неопходно потребан медицинарима, апотекарима и правницима. По том ставља преддог одборски на гдасање, и Савет већином гдасова прима 9 тачку предлога одборског: да учењз латинског језика иочне у I, учење немачког језика у II, а учепе француског језика у III разреду ги.чназије. Ј. Ђорђевић чита 10. тачку, и Савет једногласно прима 10. тачку: да се иолитички и физички земљоиис сврши у I и II разреду гимназије. Ј. Ђорђевић чита 11. тачку о учењу опште и српске историје у III и IV разреду. Потпредседник примећује, да је Савет крагујевачке гимназије предлагао, да се оншта нсторија учи само у вишој гимназији. Но он се не сдаже с тим, јер историја, кад се предаје у виду биограФија и сдика и кад се у њој износе карактери, на које се деца могу угдедати, има вредностп за морадно васпитање ученика у нижим разредима гимна-зије. С тога се слаже с преддогом одборским. Ј. Бошковић каже, да је одбор полазио с тога гледишта, да се најважнији предмети у нижој гимназији пређу у кратко и популарно, а у горњој гимна-