Просветни гласник

416

КЊИЖЕВНО-СТ

КЊИЖЕВНОСТ (Јраска граматта за ниже гимназиЈе и реалке у кнежевини Србији. Саставио Стојан НоваковиК — I део Наука о гласовима, У Београду, издаље и штампа државне и.тампарије, 1879. На 8-ни стр. 52. Цена 40 нара дии.

Нред нама је дело од велике вредности, и дедо Чонека, који се, нарочито својим најновијим, историскоЛитерарним, историсКим и дингвистичким радовима ПоПео на висину најозбил.нијих јевропских наученика. Вредан да умора не зна, а подобан веома за посао СВој, аутор нове ,Срггске граматике" до сада је већ Толико привредио нашој нејакој књизи, да је свакоме Довољно видети име аегово, па да се одмах увери о ВаљанОсти посла, на коме је то име записано. А посебице школској нам књижевности г. Новаковић биће до века уреду најбољих јој твораца. И „СрпскаграмаТика", оД које већ изађоше сваветири дела , долази баш у школску каижевност, те ће, држимо, бити са свим умесно, да се о њој проговори неколико речи у „Просветном Гдаснику." Говорити у опће о граматици и важности њеној било би сувишно, особито у нашој књижевности, која се баш може поносити својим језиковним студијама. Носле Вукових и Даничићевих радова нема тога, ко ће одрицати важност овоме послу. Али има нешто друго што пада врло тешко сваком правом пријатељу народнога језика и народне књижевности. Вукова и Даничићева школа, одржавши побе у у борби за језик и иравопис, већ је поодавно ударила добар темељ нашој књижевности: изнела и утврдила начела. рашчистила сва, тако рећи, и најситнија нитања, на и примером ноказала начин и облик нисања и употребу језика. Судећи по пошти, која се овој школи свуда одаје, рекао би човек да су јо.ј и сва начела свуда усвојена, и да се свуда тачно и примењују, као што се лепо нрипознају. Ади се баш за то морамо запитати: колико је наших иисаца (а многи себе броје у ову школу), који раде онако, као што би тражио покојни Вук или још живи Даничић? Слободно смемо одговорити, да ћемо , осим неколицине признатих књижевника, који се поглавито баве језиком, мучно наћи на другоме пољу, још десетак светлих изузетака, који иишу и мисле како пишу , који пишу и лепо и правилно — којима су познати и тако рећи, у крв ирешли сви закони наше нове науке о језику. Погрешке у облицима, иогрешке у реченичном склопу, застарели изрази, а најчешће погрешке правонисне —■ све су то тако обичне - ствари, да се готово може рећи е је лукљуз и пазити на то. Овакоме стању баш је добро дошла

свака нова, граматика, која би била и што тачнија и што иристуначнија свакоме нашем писцу, па и оном, којисебоји чисте „сухопарне" лингвистике— ове „кемије" језика, како је неки зли језици назваше. Ајош је боље дошла таква граматика средњој школској настави, не да да бар потоњим нараштајима досадашње овако рђаво разумевање „еиисатељског" посла. — Не могасмо без ових неколико речи, лакше ће мо сада на ствар. I После Вујићеве „Србске граматике," 1 правца више старог него новог, системе неке, тако рећи, полутанске или још боље системе без системе, ова је сада Новаковићева граматика нрва, у којој су, ирема најновијим научним резултатима, достојно обрађени сии делови граматике. Исто тако, не смејући да назовемо нашима граматике Ја §1с -а и Ви<1таш-а ово је прва српска граматика, у којој је „Наука о гласовима" и научно и практично, а опет доста опширно изложена. Јер док је и у Бошковићевом 2 и у Живановићевом 3 . Изводу из српске граматике" сва наука о гласовима сведена на осам омањих страна, овде се у Новаковића само о гласовима говори на 30 иуних страна веће осмине. Него, пре но што бисмо прешли на ираву садржину I дела „Српске граматике 4 на саме гласове, да ви имо шта је пре њих. Цела нрва књига, о којој сада говоримо, подељеиа је на два главна одсека: на Пристуи и на Науку о гласовима, Казаћемо шта је у „Приступу." Књига .је наМењена нашим „нижим гимназијама и реалкама," а овај I део баш I разреду ђимназиском. Писац је јамачно имао на уму стање наших „првих" разреда, а још више стање наншх основних школа (у којима са граматичком наставом, судећи бар по ручној књизи — написаној ваљда пре 20 година — стоји врло рђаво), кад. је у овај I део „срнске граматике" унео и „Приступ", који ће, ако ништа друго, бити репетиција онога знања", које ђаци основних школа морају донети, ступајући у ђимназију. Али овај „Приступ," према ономе што рекосмо и према изради својој вреди много више од просте репетиције „пријамног испита." Тако се он сам дели на троје: I 0 грама-

;| Узгред буди речено, ова је граматика била срећна да дожнви и аето издање у браНе с оне стране (Панчево 1878) 2 аИзвод из с ртхске граматике» Свеска I. 0 гл&соеима и речима. Седмо издање. Београд, 1878. ;3 ((Извод из сраске граматике» I:. издање Нови Сад, 1878 ,Другом прилик »м рећи ћемо коју и о другим деловима ове граматике.