Просветни гласник

0 С Н 0 В Н Е III К 0 Л Е У

КНЕЖКВИНИ СРБИЈИ

онима обичнијим. •— Код „једначења" и „еажимања самогласника' 1 (чл. 41 и 42) мислимо да није потребно наводити баш све оне случаје, који се налазе у говорном, али се ,,не бележе" — како се тамо каже, у квижевном језнку. Нарочито нам изгледају неумесни нримери сгари, мили, уместо старији, милији, који невештога могу и нехотице навести на одстуиања, каквих — богу хвала — било но незнању, било с намером (да изађе што „народније"), и у књигама имамо већ довољно. — Мора бити да су штамнарске погрешке, примери: ареко-куЛе, Асаод-леда (стр. 88.) у чланку 48., где се говори о томе, како речи често нромене акценат, кад се, нпр. њих две, сложе у једну акценатну реч. У оба је ова примера, са слагањем у једну акценатну реч, промењено и место - акценту и сам акценат, те треба да стоји: иреко—куЛе, исибд — леда — уместо иреко куЛе, ћсиод леда, кад би се речи изговарале, свака посебице. -- Кад је у напомени ка једначењу сутласеика (чл. 52.) казано да се д пред с не претвара у т — требало је казати што и о д пред ш, где се, рекли бисмо, такође д не претвара у т бар у речима, које имају само , (ш т. ј. где после дш не долази никакав више сугласник, као што су:. оЈџаетати оцшити (овако их и Вук пише); у речима опет, где се иса ш налази још који сугласник, д испада, као што је ошкрм нути у место оди!крмму'/к или оишкуинути (ово иснадање вреди и за д пред с : богаство м. богатсчво — види стр. 50. ове књиге). — Иоред онога, што је казано о уметању самогласника а ради олакшице изговора (чл. 62. и 68.) требало је споменути и оно „непостојаНо" а, што долази између два сугласника на крају речи (у 1. а. ј. и 2. п. множ, именских облика). 10. На нослетку да кажемо коју и о новини, што је г. Новаковић у овој граматици предлаже, — да се, на име, између р као самогласника и другога ког самогласника не пише к (Вуково ч>) него ' (апостроф).

Ова је новина, но нашем мишлењу, незгодна ствар, јер се знаку ' зна употреба: он се ставља на место каквог избаченог гласа — обично самогласника (како вели и сам писац у својој „Иауни о реченицама"), те да реч нпр. од два слога буде само од једнога: скин\ нос', и скини, носж. На зар овде баш тај исти знак да служи обратно, тј. да реч, која би, нанисана без њега, изгледаЛа да има два слога — кад он дође добије три слога (упореди: јутро и утр'о )? А јамачно не треба давати повода да се мисли е је ту, где стоји апостроФ после р био некакав самогласник, па избачен (нпр. уирео и уир'о). За то би, било много боље увести други какав знак, као што су нпр. две тачке изнад р (трема), који знак у другим невим правонисима (нпр. Француском) има сличну унотребу. Ако не тај — оно потражити који други још бољи ! Да завршимо. Све напомене, које овде наведосмо, ни најмање не нобијају цену 1 делу „Српске граматике": изнесмо их само тога ради, да се нисац, при другом издању, и на њих обазре те да, ако коју паметну нађе, посао свој још боље дотера и усаврши. Напред смо казали да се ова књига, својим добрим странама, истиче изнад свију досадањих нам школских граматика, а кад још додамо да и овде, као у свима Новаковићевим радовима, влада стил језгровит и прецизан, ал' опет за то готово свуда и лако разумљив шкољској омладини, — онда с правом можемо честитати школи, што је добила оваку књигу, а писцу свакојако захвалити на вољи и труду, уложеном т свети посао народног образовања. 0 Тројицама 1880. Крагујевац. Ј1. Ј1. ^орђевичв.

ОСНОВНЕ ШКО<ЛЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ НА ОСНОВУ ЗВАНИЧНИХ И ДРУГИХ 110ДАТАКА. израдио Др ^ИК. ј Ј . рЕТРОВИ-К (ндставлк) РУДНИЧКИ ОКРУГ ^ еше иа ц ИСано ^оелобођење Србије". У гудурама Г1рва исвра другога устанка 1815 синула Рудника одјекнула је ирва пугака абердарка, која је у округу рудничгеом. Маденом селу Такову је казивала целој Орбији, да је догаао давно жебегае суђено да види развијену заставу, на којој љени час, да се освети Коеово и покају греси