Просветни гласник

ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ У

КНЕЖ.ВВИНИ С Р В I Ј И

ш

наших нредака. Моћном руком евојом Милош Обреновић новео је бра^у, која беху жељна слободе, повео их на бојиште за човечанска права. Или нобедити или заједно с н>има славно пасти. И Милош је победио. Што је неслогом на Еосову изгубљено, то је слогом у Такову у неколико повраћено. Ово је довољно да рудничком округу осигура место у псторији ерпсмога осдобоћења и уједињења. Округ руднички сав је иенресецан огранцима Рудника. Ова планина је некада била извор великоме богатству, јер Рудник скрива много злато и сребро. Он је био узданица и Дазарева, кад је хтео евоју задужбину нокрити „жеженијем златом." Данас изгледа Рудник другојаче. Где се некада живо радило у земљи и на земљи, где је многи радник уживао у блеску злата, данас с/гоје само гомиле згура^ да казују шта је некад било. Оеим тога има по њему још великих кршева и горе, од које нема за данас екоро никакве кориети. Руднички округ аросецају путови од Крагујевца преко Гор. Милановца за Чачак, од Кнића непосредно за Чачак и од Гор. Милановца има пут за Ваљево. Оаобраћај у њему у ошпте доета је слаб. Становчици округа рудничког броје ее у људе јунаке. Да нису такви, зар би се у њиховој средини могла разгорети ватра слободе ? Но не еамо да еу они новели коло ослобођења 1815, но еу ее они у оба последња наша рата јуначки борили. У другом рату они су најдаље продрли у непријатељску земљу, а сразмерно имали су и највише губитака. Рудничани се одликују још својом лепом и чиетом ношњом, својим мелодичним говором и биетрином ума. По броју нореских глава руднички округ је најмањи у целој Орбији. ]. ЈУ1ушке шко<ле Неплодан и кршевит Рудник, у многоме гаусгавља сваки развитак у округу рудничком. Рудничани нису могли урадити за евоју школу онолико колико би они, по својој наклоноети за све што је добро, доиста урадили, да су били у бољим материјалним приликама.

У овој години било је у округу рудничком 19 мушкнх швола. Но једна је у течају школске године затворена, тако да је радило свега 18 школа. И од ових неке еу због редње гушобоље прекидале свој рад. По ерезовима било је :

У Гор. Милановцу 1 „ ср. качерском 6 „ „ моравеком 5 „ „ црногорском 6

Свегл 18 школа Најбоље стоји што се броја школа тиче срез качерски, јер од 12 онштина, које онај ерез сасгављају, 6 имају школе. На 359 глава порееких долази једна школа у овом срезу. — На другом месгу је срез црногорски, где на 496 глава иореских једна школа долази. Најлошије стоји срез моравски. На 15 општина долази 5 школа, а .једна школа на 767 глава пореских. Општине у срезу моравском веће су но онштине у друга два среза, с тога би требало да он пође бржим кораком на пољу школскога развитка. У 18 мушких школа радило је 20 учитеља. Оамо у Гор^ Милановцу радило је 3 учитеља; у 1 раз. нрви, други у II, а трећи у III и IV разреду. У свима осгалим школама радио је по један учитељ. Четириразредна била .је само школа горњо - милановачка. Све остале биле еу триразредне. По снреми било је учитеља : Из Учитељске школе б „ Богословије 5 „ II одељења Богословије 1 „ I и III раз. Богоеловије 2 „ Гимназије I „ Реалке I „ Цетињске школе 1 Свега 20 учитеља Нн у једној мушкој школи није било учитељке. Трећи део учитеља изашао је из учитељске школе, а сва 3 учитеља у Гор. Милановцу свршили су Учитељску школу. Ово је ретка појава. У опгате нреко ноловине свршили еу школе, које су прописане за учитеље. — Нема нн једнога из основне школе.