Просветни гласник
404
0 ИЗУЧАВАЊУ ОТАСРБ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ
О ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПС^Е ДРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ Р Е Ф Е Р А Т ОД ПРОФЕСОРА
Р
ВЕТ, ^ИКОтЛАЈЕВИ-ВА
Иоводом извештаја гг. изасланика срп. ученог друштва Валтровића и Милутиновића, штамианих у .Гласницима" од 1871—78 год. и списа (У 1/дбддоро с МШће11ип§еп ићег пеие Еогзсћип§еп аи! <1ет 6ећ1е1е вегћјвсћег КЈгсћепђаикипз! уоп М. Ц^аИго^Иг, АгсћИек1, Рго1езвог е1с. е!с., "№јеп 1878.
Године 1871 дошло је српско учено друштво на ту лепу мисао, да од скромне субвенције што од државе добија, одвоји извесну суму на помоћ двојици својих вредних чланова, који ће предузети да систематички испитују и ирецртавају споменике старе црквене архитектуре. Доиста је већ одавна време било, да се поклони научна нажља задужбинама српских краљева, тим поучљивим завештањима из оних времеиа, која су нам тако мила, а која врло мало нознајемо у сравњењу са" 4 тим, колико други јевропски народи своју прошлосг знају. У средњим вековима над сваким човечијим осећањем предоминирала је релиђијозност, а у друштвеном и државноме животу црква је била највећа сила; за њу није био човек као данас, везан само извесним личним осећањем и са две три прилике свога, иајдаље, породичкога живота, но се цео његов живот друштвени и државни сретао у цркви. У цркви је држат државни сабор, који је закоие доносио; у цркви је краљ своју круну добијао. коју је имао да носи у име вере и цркве; држава није имала веће задаће ну да чува чистоту вере. У социјалним односима црква је била сила пад сваком другом силом ; најлепше и најлространије земље биле су у њеним рукама; она је као социјалан елеменат имала највише права а најмање дужности. Осем политичне силе у цркви је скупљена била и морална снага; што је скомрачне књижевности и знања било у оним вековима, то се могло само под црквеним кровом наћи. Ту су књиге писане, ту се учило, из цркве суизлазили учитељи, писари, динломате и вештаци. Због тако велике важности, какве је црква бпла у старо доба, онда је и много више цркава подизано, и много се више трошило на њихово зидање. Често се путник изненади кад на каквом маломе простору, где данас једна скромна црквица одговара смирекој потреби људи, нађе гомиле разваљених старих храмова, од којих млоги, и после толико векова и толико тешких прилика, које је претрпео српски народ од Косова до наших дана, измамљују дивљење, величином замишљаја неимаровог и вештином художника, који су их у оним давним временима тако депе сагра-
дили. Доиста млоге средњовековне црквене грађевине тако су у свакоме ногледу узвишене над данаш њом вештином зидања, да би човек мОгао лако доћи у искушење, да целом оном старом времену нрипише већи културни ступањ, но што је било у ствари, кад би само заборавио, да је онда на цркву трошено највише, што се у знању и новцу имало. У нашим народним песмама прича се, да су краљеви српски све своје благо арчили иа цркве, и то је готово тако и било. Али не треба заборавити, да је осем мотива које је смиреност и политика диктирала, било мотива и у личним угодносгима појединих српских владалаца, да подижу храмове. Човеку је вазда, а у средњим вековима још више било мило, да помисли на оно десто где ће нроводити дане старости, и вечити санак боравити; али у извесноме погледу цркве су средњевековним владарима биле оно, што су биле виле и дворци римским царевима. Кад човек чита по где који пасаж код Данила, на прилику онај, где се прича, како су брижљиво он и краљ, Душанов отац, тражили угодно место за подизање Бисоких Дечана, и оно детаљно онисивање места, где ће се грађевина саградити, не може се отети мисли : да је несретни краљ зидао себи, колико свету задужбину, толико и кућу за уживање. Све старе краљевске задужбине зидане су на местима врло примамљивим природном лепотом; нарочито се пазило, да је онде, где ће се црква подићи, ваздух чист, да има здраве воде и лепог изгледа. Кад се дакле узме у обзир велико значење, које су цркве имале у старо доба, велика вештина, каквом су грађене и млоге прилике живота народног, које су се везане за њих (цркве), онда се може оценити од какве је важности и изучавање споменика старе црквене архитектуре, и разумети за што још изодавна. учени путници по српским земљама нобуђиваше научене и стручне вештаке, да се лате испитивања споменика те врсте, Било је доста научених путника, који су од почетка наше нове слободе, ноходили у разним приликама, разне српске крајеве. и ја ћу о некима од њих овде пространије прово^орити, али ови махом нису