Просветни гласник

452

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПКОЕ ЦГКВКНК АРХИТЕКТУРЕ

продукује, и у том погледу гг. изасданици заслужују сваку нохваду, и сваки, који узима придике да њихове радове упореди са чувеНим радовима на пољу изучавања византијске вештине од Тексијера и Салценберга, увериће се, да нив1та не увеличавам, кад велим да они боље но ико други разумеју свој посао, и да ће њихови радови више но и чији други нре н>их, објаснити питања која још у науци стоје отворена. Од 1871 године, гг. изасланици ученог друштва излазили су на изучавање старих црквених споменика осам пута, и прецртавали су ове пркве. I. 1871 године Благовештење, Волавчу, Враћевшницу, Драчу, Жичу, Дивостиње, Страгаре. Извештај у Гласнику XXXVI. II. 1872. Цркву смедеревску (стару) и манастир Каленић. — Извештај у Гласнику XXXVI. III. 1873. Манастир Жичу, Велуће и цркву Гуденицу. — Ивештај у Гласнику XXXIX. IV. 1874. Цркву Гуденицу, развалине цркве Душманице и Жичу. •— Извештај у Гласнику Х1Л. V. 1875. Овчарске и Кабларске манастире; Јежевицу, Ваведење, Вазнесење, Јовању, Никољу, Благовештење, Тројицу, Белу Цркву, Иридворицу, Ариље и Градачку цркву. VI. 1877. Црквице (у студеначком срезу) у Батини, Брезову, Доцу, Годовићу, Милићима, Савову, Арху, Палежима,. у Геци, Дражењицима, Теиечима, Жељезници, Косурићима, Ушћу, Лозну, Јарандолу, Побрћу, Шумнику, Баљеицу, Брвенику, у Иавлици, Беоцима, Црквицу к^д Гашке и краљеву (Милутинову) цркву у Студеници. — Извеш. у Гласн. ХЕУП. VII. 1878. Цркве у ново-стеченим крајевима, али извештај о тим радовама још није печатан. VIII. 1889. Велику цркву Студеничку — извештај још ненубликован. При свакој од отих црквених грађевина гг. изасланици, скупили су (прецртали) толико материјала, колико ће бити доиста довољно, да археолог може из њега цриети поуке о свему што се тиче грађевинског стила и вештине. Господа изасланици иошли су на прву своју екскурсију и са тим научним и праведним убеђењем, да је за подпуну оцену архитектонске вештине старе, нужно познавати и друге вештине, и то како оне које су се удружиле са архитектуром, као малање, скулптуру тако и оне, које нису везане за њу н.пр. вез, дрворез, резање у металу итд., и поклонили су озбиљне пажње и тим предметима. Поред живописа, који се још на многим старим српским црквама доста лепо очувао, и обиљног каменорешког посла који је на погдекојим црквама, као на Дечанима и Студеници са великом вештином израђене и од ког има трага и у свима старим црквеним грађевинама, има и вештачких дела друге врсте у старим

црквама и гг. изасланици нису хтели пропустити прилике да и такве ствари прецртавају, на чему им човек само захвалан мора бити, тим пре, што друга два господина, које је учено друштво на истом састанку, кад је решено да се изашљу гг. Валтровић и Милутиновић за прецртавање грађевина, одредило, да снимају стари живопис и друге вештачке израде, нису нашли довољно интереса да се крену на тај носао. Наведени извештај гг. изасланика показаће свакоме, да су они, узев у вид кратко време које сваке године имају за свој рад, и сметње које су покашто имали са стране, одкуд би требало да баш велике помоћи имају, потпуно заслужили поверење ученога друштва, али на жалост, осем тога друго се што из тих извештаја не може видети. Научна вредност њихових екск)рсија није у тим извешћама него у снимцима и цртежима који у њиховим мапама још очекују време кад ће се моћи публиковати. Зато, да бисмо могли бар у главноме оценити како научни рад гг. изасланика тако и вештину грађевина које су они изучавали, морамо се ограничити на оно што нам је један од њих —- Ир. Валтровић, у своме делцу 0' пдод^оџод печат. у Бечу 1878, изнео. Та, за студента старе срнске вештине, врло занимљива књнжица, о којој су два три страна журнала донела лепу оцену, а о којој ни у једном срнском листу није било речи, печатана је (као што се види на стр. 7-—9) у тој цељи: да би у општим цртама, нешто више принела досадњем познавању рада српског на нољу вештине: да би изнесав описе од неколико до тад западном свету непознатг.х српских цркава, наговестила, како интересантно иоље византијске вештине стоји још затворено у неиспитаним српским крајевима љубопитним испитаоцима вештине и археолозима. Уз књижпцу прилепљена су и два листа цртежа, израђена у малом, али са великом скруполозношћу, тако, да потпуно одговарају потреби која ће се читаоцу текста показати. У тој књижици описани су кратким цртама али тако да су све главннје карактерне црте јасно обележене, ове цркве. 1. Нематша црква у Куршумлији (р. 4). 2. Жичка црква. Овој цркви враћали су се гг. изасланици неколико нута. То је био најзнатнији архитектонски споменик, ког су на својем првом путу 1871 описивали ; 1873 готово пуна два месеца пробавио је у њој г. проФ. Валтровић и 1874 бавила су се код ње по трећи пут неколико недеља оба гг. изасланика, и у њиховој мапи налази се доста детаљних и верно израђених снимака од архитектонских особина и живописа; од свега тога у „Продромосу" се налази само цртеж основног плана цркве са зиданом двораном и изглед цркве са јужне стране. При свем том дугом бављењу гг. изасланика код те цркве, и сразмерно опширним белешкама Давидовићевим, Ами Буевим, Каницевим и других о њој, чини ми се, да та знаменита