Просветни гласник

472

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ПТМОЛЕ

мите се, па гсад ви будете готови ви седните дено; те ја да видим да сте и ви готови? Де, да видим хоћете ли леио ? Е, добро. Сад знате шта? Кад се велики ђаци пусте кући они не излазе сви о један пут као ви мали, но знате како? Овако: Прво изиђе ова, ирва клупа. Де нек изиђе прва! (Изилази она спмо а друге стоје). Нек се врати! (Враћа се). Тако изиђе ирва, а друге чекају. Па онда изиђе друг а, аоиедруге чекају. Па треГг а; па четврта; на пета; па шеста па тако све редом. Волеге ли и ви тако као велики ђаци, лепо, редомЧ „Волимо, молим господине." Е, ајде да видим како ћете, хоћете ли лепо! Ајде ја ћу да казујем: Прва! . . . Друг а/ . . . Трећа.1.. Четврта! . . . Пета!. . . итд. (Ово, први пут, сада мало снорије иде, за то гато опа јога не знају које је нрва, које друга, које трећа.... клупа, и у којој ко ееди; а доцније она упамте па иде врло лако ; и она воле овај ред, саио ако се с тактом изводи). Сутра дан. Догали сви. Весело игачекују кад ћу ја да уђем. Нека по па пољу, нека по гаколи, а пуно њих на вратима те гледају и чекају кад ћу ја. Ето мене. Сви на месго и усгану. Сеге!.. . Право! .. . Седнем н ја наместим се да им причам. Она седе и чекају. Мало јачим гласом и као с тугом почнем: Била једна мала девојчица. Сви су јој биди помрли, само јој остала мајка. МаЈка и она. нико више! Мајка је бнла сирота. Само је имала једну малу кућицу, и по мало леба. Девојчица је игала у гаколу као ово ви, као ово женска деца, и учила се добро. Један пут јој се разболи мајка, па хоће да умре. Нема шта да једе ни она ни бона мајка! Мајка од болести не може ни да једе и да има. Кристина, тако јој било име, пита мајку: шта би јела? Мајка вели: нигата! .. . мало јагода (бпх јела)!. .. Кристина одмах отрча у пол.е, те набра пуну шаку па мету у један лисг и донесе мајци. Сутра дан она узме к ориу, па отидне те набере пуну, па понесе кући. Сретне је један човек па је запита: — Шта ти је то, мала девојка? 1 Чудиће се неко: како цртање првог дана! како ће то да у најглавнијум цртама, онако како могу. Шта више ни ја не пс Чини млого п то, што ја правим све црту ао црту, а она гледа^ како то цаправнше; како умедоше!... Ево кака нам је котарвда

— Јагоде. — А коме ћеш их ? — Мојој мајци; болесна па да оздрави. А човек јој онда рече: — Немој ти тако, мала девојка. Јагоде пе могу да излече твоју болесну мајку. Њој треба лека. Но ти одпеси те јагоде те продај, нека их, једу здрави л.уди, а ти твојој боној ма,јци купи некаки лек, и однеси јој врло мало јагода, тек само да окваси и ослади усга. Тако ће ти мајка оздравити. Кристина га послуша. Продаде јагоде. Узме паре. За њих купи мајци некаки лек. Мајка попије лек и оздрави. 0, како је мајка после волела! И знате ко јога? Бог!... „И други људи, молим господине". Што? „Тако; јербо је била добра" . ... Извадите табле! (Извадили и сели лепо, па чокају). Наслоните се! Узмите крижуље! ... У чему је Кристина носила јагоде ? „У котарици." Ајде да јој направимо котарицу кад је била тако добра!.. (Правимо: ја на мојој табли, а она на својим). Шта је било у котарици ? „Јагоде." Е, ево, да их направимо!.. Камо кака је вагаа котарица!.. (Разгледам). Где су јагоде?... Узмите по једну те поједите! (Смеј и чуђење). Што?!? „Не можемо, м. г., јербо ово нису изистипске јагоде, но тек онако." Како „тек онако" ? „Намалаие, м. г." рећи ће друго. „Пацртане ," рећи ће треће. „Пасликане," рећи ће четврто. „Лашаране," рећи ће Живко Ивк. из Мокрог Дуга.... Ајде да паправимо јога једиу велику !. .. Па сад да је нанунимо пупу јагода, као Кристина ! ... Камо чија је највећа и најлепгаа!.. Де те сад но једну врло малу, на у њу да наберемо мале јагоде!... Камо, како вам је!.. Де, јога иуно! 1 . . . — Добро! Доста сге направили! Већ вам се и рука уморила, па не може. Ајде сад да се одморите, па ћемо после! Мало пре сте доста цртали. Ајдете сад да се уредите, на да се учимо онако у реду као војници!.. (Излазе и уре!>ују се, сами, а ја пазим.... Ти , г Ј»уро, гато си остао сам ? Чекај црта ?! Деца пе умеју да цртају!... Ево како! Нпјаростије, и )ављам, понајвише, ако кога само окуражим и поправим, упутим. па и она раде тако. Па се, кад буде све готово, и сама чуде јагоде. Еро ведике ц малцх'.