Просветни гласник

основне школе у га, па погледа на иелу Шумадију и чав до Балкана. Више на север је Црни Врх «а својим огранцима. И Ртањ н Црни Врх номају места, која би била згодна за обделавање. На Црноме Врху има негато гауме, а на Ртњу скоро све је сатрвено. Није боље ни на Кргау вигае Кривеља , а ни на самој Краљевици и Вршкој Чуки. При свем том становници овога округа нису онако оекудни као они поред Дрине. Црноречани радс врло предно оно нлодне земље гато имају. Осим тога чунене су њихове овце, са своје особито лепе вуне. Путовима није богат овај округ. Изузимајући главни друм гато иде кроз целу Тимочку Крајину : од Текије, па све до Књажевца и Алексинца, има јога пут преко Честобродице,који везује Тимочку крајину са долином Моравском. У округу ћупријском ревлисмо какав је ово пут. Још има један окружни пут, који везује Зајечар са Брестовачком Бањом. Оно што је просечено од Бање преко Црног Врха не може се назвати друм, оно је тек за нужду пут. Ни.је бољи у овом округу ни онај пут тпто везује Вајечар са Доњим Милановцем. Ово је најкраћи пут између Београда и Црне Реке, па с тога би га требало одржагати у добром стању. 1 . јмушке шкојле У црноречком округу има један добар услов за развитак гаколски, а то је што у њему има сразмерно мно"о великих села. Многа имају преко 200 пореских глава, а 8 општина имају преко 400 глава пореских. Највеће село у Србији у овом је округу, а то је Подгорац са близу 800 пореских глава. У целом округу 6' јло је ове године 22 мугаке школе, и то : У Зајичару 1 „ срезу бољевачком 10 „ ,, зајичарском 11 Свега 22 жколе У почетку године било је 23 школе, али је гаарбановачка школа затворена с тога, што општина није све спремила, што за школу треба.

нежевини србији 475 Оба среза скоро једнако стоје гато се школе тиче. Истина има у срезу зајичарском још великих општина, као што су: звезданска, лубничка, дубочанска а немају школе. Неке од ових општина имале су школе пре рата, па су у рату школе изгореле или су од Турака разрушене. Општина белоречка баш пред наш први рат довршила је била врло дивну гаколу, коју су Турци запалили. Но пошто је школа била озидана од креча и камена, то је само дрвенарија изгорела, а све остало остало је доста добро. Шест општина среза бољевачког, које немају школе, таквог су сгања, да доиета могу издржавати школу. Неке од њих имале су пре рата школу, па је у рату школа изгорела, те им је сада ваља из нова подизати. Где је општинска задруга тако велика, као што је у општина среза бољевачког, ту се може очекивати, да се губитак што пре накнади. Четири разредне школе : биле су зајичарска, бољевачка, подгорачка и злотска, а све остале биле су три разредне. У 22 мугаке школе радили су 21 учитељ и 7 учитељака, свега 28 наставника. У место учитеља радиле су учитељке, у школама : зајичарској I раз. 2 одељењу, бољевачкој I и II разреду, злотској у сва четири разреда, малоизворској, брестовачкој, вратарничкој и кривељској у сва три разреда. У Зајичару радили еу 5 учитеља, у II, III и IV раз. по један, а у I разреду двојица. По 2 учитеља радили су у гаколама : бољевачкој и подгорачкој, а неко време и у школи злотској.

По спреми било је : Из Учитељске школе 2 „ Учитељске школе у Сомбору 1 „ Богословије 3 „ II раз. учитељс. школе 3 „ I раз. богословије . 1 „ Гимназије 8 „ Више женске школе 2 „ Основне школе 8

Свега 28 Само 8 учитеља свршили су школе, које еу прописане законом, а 20 ушли су у школски рад 62*