Просветни гласник

47';

ОСНОВНЕ ТПКОЛЕ У

КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

ноге; то су му руке ! Ако не керујега погледни му ирсте и шаку\ Видиш ли?.. Је л' иота? Погледни како се ухватио за грану! Би л' могао да се ухвати тако ного.к? „Не би." Но чим? „Руком." Погледај, како је овај узео ову поморанџу па једе!... Би л' могао ногомЧ .. . Погледни озога!. Видига ли каке су му ове руке задње и како се ухватио њима! . . Колико има рука!. . Камо му је једна?.. . Друга? . . . ТрећаЧ Четврт а?... Колико има. рука?. „Четири." Јесте ли ви то знали да мајмун има руке, да има четири руке, и да нема ноге?... И млоги велики људи не знају то, а ви ако не верујете ходите иа видите! Ко види, он нек иде на одморак! Сад слушајте, прво, да вам причам јога негато за мајмуне, па ћу после да вам изнесем да видите оно друго. Како треба да седнете?... Знате ли ви како ухвате људи онога мајмуна што га донесу овде к нама ? Да вам кажем: Људи отидну тамо у шуму где има мајмуна, па стану близу њих, седну, и стану изувати и обувати ципеле или чизме. Мајмун с дрвета гледа шта ради човек, и памти. Човек после отидне, а онде остави једне чизме мале а намаже их изнутра туткалом. Чим се човек од-

макне, сиђе мајмун с дрвета, па отидне онде, узме оне чизме, и стане да их обува и он као оно човек. И обује их. Ио јест! Сад неможе да изује! Залепиле се ноге!... Ја ногрептих, није; но руке, па не може да их извуче! Чим човек види да је мајмун обуо чизме, он потрчи к њему да га ухвати. Мајмун потрчи да, бежи, али не може! До^.е до дрвета али не може на дрво! Што?! .... И тако га човек увати и однесе кући, па га поеле прода ономе гато га донесе к нама да и ми видимо мајмуна. Ајде сад да вам изнесем те гледајте ово даље. Ево, гледајте! Е, сад сте све видели. Ајде сад негато да ми правите на табли. Извадите!.. Ајде да правите ко гато воли; ко гата хође!.. (Не уме нико ништа). Правите!... „Не умемо, молим господине!" .. Како то?!... Ајде тто год, гато год ! . . ( Баш ништа. Неки почну коња, оно изиће куче; неки почну мајмуна, оно изиђе овца; неки хоће миша, оно изиђе свиња; неки би желели жираФу, оно ћуран ; неки почну слона, оно изи^е астал; о те комендије и смеја! 1 ....). Е, ајдете кита, овако. Још, пуно ! . .. Доста ! . . . Кући. (НАСТАВИЉЕ СЕ)

ОСНОВНЕ ШКО.ЛЕ У ^НЕЖЕВИНИ СРБИЈИ НА ОСНОВУ ЗВАНИЧНИХ И ДРУГИХ ПОДАТАКА. ИЗРАДИО Др. ^ик. ј Ј. ЈГ етрови-б. (СВРШЕТАК)

ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ Судбина која је постигла целу Тимочку крајину, постигла је и округ црноречки. Он је тек после 1830 угаао у заједницу са Србијом. Његов положај био је у толико тежи гато је одвојен од остале Србије великим планинама. Па опет није се без помоћи Шумадинаца могао да ослободи. 3 Наравно мога, а њима је чисто крвво што ие умеју и не

Земљиште црноречког округа вигае .је брдовито но равно. Равни има негато п )ред Тимока и Црне Реке. Оно гато има, то је в; ло пло \по, али на жалост малоје. Много више је притискао брег. Међу горама на првоме месту долази Ртањ, са својом голом главом и необично лепим изгледом. Он се издигао на граници алексиначког и црноречког окрумогу да наираве како ваља.