Просветни гласник

446

ШГСМА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

Но што се тиче преуређења Богословије према потребама цркве и народа, ја ћу имати част да још за време овог састанка Архијерејског подпесем своје мишљење ; а овде сад- у свези са овим мислима о преуређењу свештеничког стања у опште, напомињем само то, да би се много лакше могло остварити, кад би се у једно време предузело и морално и материјално унанређење нашег отачаственог свештенства. С тога, достављајући Архијерејском Сабору ове мисли о преуређењу свештеничког стања оба реда, част ми је молити га, да са обзиром на важност положаја свештениковог у друштву, узев у расмотрење све немиле и тешке појаве, којима је извор неуређено стање свештеничко, — постара се, да се ово важно питање што скорије расправи у интересу лепшег угледа дркве, одређенијег и бољег положаја свештеничког, а у моралну корист друштва, у коме свештеници ваља да заузму оно угледно место, које им чин њихов п дужности њихове дају. ЦВр. 418. 10. октобра 1880 У Београду. Министар иросвете и црквених иослова: Ј^. јЗАСИ*5>ЕВИЋ с . р. II Нривремено уређење духовне управе у новоослобођеним крајевнма, које је изазвано ванредним приликама и потребама тих крајева, не одговара постојећим законским прописима, који важе за сву кнезкевину; скопчано је са великим тешкоћама; и није целисходно, — па с тога посљедице од таквог привременог уређења не могу бити задовољавајуће. Време, да се новоослобођени крајеви и у овоме изједначе са осталима. Подела власти духовне на административну и судску, којом је ноделом законодавац ишао на то, да епархијског Архијереја одржи на висини његовог положаја, одстрањујући од њега све оно, што спада у К РУ Г судске власти, — у новоослобођенпм крајевима није очувана. Сем тога, установом нарочитог суда духовног законодавац је смерао, да у већем броју ллца природно нађе већу гаранцију, нарочитојош и с тога, што се духовне судије узимају из круга парохијског свештенства, као лица, која су за више година практике своје у друштву, сазнала друштво, односе и потребе његове. Администратура у Врањи и протство у Пироту, при свој доброј вољи, не могу никад собом

заменути ни високи положај Архијереја, ни дати довољне судске гараиције. Тешкоће, које су природне последице далеко размакнутих граница, у којима се врховни надзор Архијерејске власти обавља, природно доносе собом незадовољавајуће резултате. Не да се ни замислити, да присуство администратора у Врањи и протојереја у Пироту може Архијерејској власти дати оно, што непосредни надзор Архијереја у својој епархији. Сем тога, дешава се, да поједини грађани тих крајева имају потребу личног предстанка своме Архијереју, а у оваквом случају тешкоћа њихова очита је. Најзад, администратура у Врањи и протство у Пироту ни с каноничке ни са законске у опште тачке гледишта не могу се правдати као целисходне. Народ новоослобођених крајева, цркве и монастири тих места, потребују непосредног надзора епархијског Архијереја. Сувишно је наиомињати значај архипастирске поуке, за којом вековима жуде хришћани новоослобођених крајева. Она им је вазда потребна била као насушни хлеб; н сада, кад су у добу ,свог прелазног стања, архипастарска поука донела би им неоцењиве користи, а да и не помињем важност Врање и Пирота, као пограничних тачака, које не могу и даље остати овако. ПГто се тиче материјалног стања цркава и монастира увидеће Архијерејски Сабор, из приложеног ;/ извешћа протојереја ниротског, да а је крајња нотреба поправке и у овом одношају. Све ово навело ме је на мисао, да овакво привремено уређење духовне управе у новоослобоћеним крајевима не може се даље оставити, јер се не може даље правдати. С тога част ми је молити Архијерејски Сабор, да изволи узети питање о уређењу духовне управе у новоослобођеним крајевима у расмотрење, и о резултату тога мене, у своје време, известити. Желети би било, да се , ако је могуће, према увећаном земљишту наше државе, учини нова подела епархија међу отачаственим Архијерејима. Што се тиче окружних протојереја у новоослобођеним крајевима', желети бн било, да они и даље остану овако како су сада; и да се и у осталим окрузима стање протојереја , поступно и по могућству, уреди онако, као и код напред поменутих. ЦБр. 421. 10. октобра 1880. У Београду. Министар иросвете и црквених иослова ЈН.. јЗАСИ^/ћЕВИЋ. С. р.