Просветни гласник

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАСРЕ СРПСЕЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

447

О ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦР^ВЕНЕ АРХИТЕ^ТУРЕ Р Е Ф Е Р А Т ОД ПРОФЕСОРА јЗвЕТ. ^ИКОНАЈЕВИТ А Иоводом извештаја гг. изасланика срп. ученог друштва, Валтровића и Милутиновића, штамнаних у „Гласницима" од 1871—78 год. и списа 0' Проддо/Јм; МШћеИип^еп ићег пеие Гогзсћип^ен аиЈ с1ет СгећЈе1е зегћ18сћег К1гсћепђаикип8(; уоп М. Ћ^аИго^Иг, АгсћНек1, Рго^ебзог е1с. е1с.. "\УЈеп 1878. (СВРШЕТАК)

Ми треба да посветимо неколико речи тим Канидевим радовима, али најпре неколико речи о његовој књизи „ЗегШеп" и т. д. Каницева књига „Србија" постала је из путних прибележака прикупљених од писца на његовим честим путовањима по кнежевини Србији, између 1859 и 1868 године; али и српска влада из тог времена, и наши учени људи, били су му на великој услузи: прва, набављајући му све могуће олакшице за путовања по нашој земљи и помажући га новчано, а други, дајући му потребна објаснења и извештаје. Од вајкада су српске владе са већом предусретљивошћу дочекивале стране научене путнике него своје домаће, али ми се чини, да ни једна влада није тако предусретљива била према страним путницима као влада покојнога кнеза Михаила. Доброме и патриотичноме кнезу, чинило се, да је корисно за његову ноличичку радњу, да се на западу чује доста лепог о његовој отаџбини и његова влада није знала како ће што већу благодарност показати ученим странцима, који су били вољни, да реку коју лепу реч о народу срнскоме, о његовим обичајима и установама. Ја у начелу не замерам ни кнезу Михаилу ни његовим министрима, али ми се чини да је у официозним дочецима из оног времена било нечега сувишног и смешног, и да су такви дочеци били удешени да спрече путнику дубљи поглед у стање и начин живота српскога народа. Богдекоји путници били су што но реч тријумФално дочекивани по Србији; начелницима и старешинама по округу, давата је заповест да им стоје на свакој услузи и да тако удешавају да путнику само лепе, глатке и веселе стране живота српског народа пред очи искачу. Дроњава сиротиња и просЈаци морали су бегати далеко с пута, којим је пролазио учени странац праћен од неколико чиновника и пандура, путови су морали бити оправљани, механе окречене у које ће они удостојити да сврну; највештији певач уз гусле морао се некако наћи на углу куда ће лутник и нехотично око бацити; поред друма — и у радне дане, — норао је кмег из оближњег села са најлепшим момцима и најбоље одевеним цурама и снашама

коло водити, да учени странац види да се у Србији само пева и игра, да је све весело и радосно. И погдекоји путник није био у стању да продре оком чаробну илузију спремљену му од административних органа по Србији. Такав је н. пр. био наш добри пријатељ и најивни енглески попа Дентон, на чију књигу о „Србији" упућујем свакогаоног, комеузтреба потврде за ово што рекох о официозним дочецима. Доброме попи енглескоме Србија је у сваком погледу елдорадо, њене су установе слободније од енглеских, њени људи задовољније живе од Енглеза, српски попови учен <ји су од енглеских јер сви знају осем латинског и друге језике итд. Каква грдна илузија ? И Каниц је један од тако дочекиваних путника, и на његово нисање — ако и не у оноликој мери као на Дентоново — ти официозни дочеци имали су уплива. Кад сам год помишљао на тешкоће које је покојни Аврамовић имао при изучавању српских вештачких старина или на какве наилазе почесто изасланици Ученога друштва г.г. Валтровић и Милутиновић на својим екскурсијама, није ми < е могло отети а да се не сетим оног пасажа у Каницевом делу, где нам прича, како је цртао монастир Манасију. Једнога јутра шетајући по околини Стеванове задужбине наиђе на једно место, одкуда је био врло леп изглед на цркву и околне грађ^вине монастира, али је неколико прастарих грмова још сметало оку да има баш чисту перспективу. У вече, за богатим столом, спомене то учени путник, и сутра дан са зором попадали су дебели и стари грмови под секиром монастирских .људи. По жељи ондашњег уче тај нов доглед на монастир требао је да се назове именом путника , да би га се школска деца, што се ту уче, вазда сећала. Угошћени путпик сео је на једно оборено стабло и цртао је план цркве, док су деца у полу-кругу иза њега певала кнежеву песму и надметала се у лепој мелодији са славујима, што су у лишћу више њега славили његов дочек! Сироти изасланици нашег ученог друштва! Каква разлика између њиховог научног пута и путовања Каницевог. Г.Г. Валтровић и Милутиновић ја-