Просветни гласник

448

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ

СРПСКЕ ЦРКВКНЕ АРХИТЕКТУРЕ

дикују на једном месту што нису у стању да испитају основу Жичке цркве, јер би требало нешто мало земље мотиком одкопати, а нису имади кога да им помогне, а пред странцем обара се гора да само лепшу перспективу добије. И опет срп ки радници умели су поправнти неколико великих погрешака у Еаницевим снимцима, које је градио у свакој угодности. Нека би то служило на поуку ономе коме је она најпотребнија. Пре великог, културно-историјског дела Каницовог о „Србији" печатане су његове студије „о византинским споменицима у Србији", али у том великом делу има описаних старих цркава о којима нема говој >а у веговнм студијама а и о оним споменицима од којих се снимци налазе у студијама, има говора у њему. У том делу отшсанн су ови монастири и цркве, о којима нема говора у студијама о „ввзантиским спомееицима у Србији." 1. Монастир Горњак. 2. Монастир ЂраЛевшница (стр. 56). Црква је василичке основе. З здужве стране од лађе исцроби јане су лизенама, које су под стрехом ве^ане округлолучвим Фризок, апсиде су јој врло мале. Црква је но причању народњем зидана у доба косовске битке. 2. Ариљска црква (стр. 142). Каницева белешка о овој, по својој старини, врло знаменитој цркви, врло је кратка и иовршна. Основа цркве је грчки крст, има једно кубе, апсиде су јој мале. Спољна декорација састоји се из простог округло-лучног Фриза, који опасује кубетов тамбур, олтар и нрипрату одмах испод стрехе, а уздуж лађе и преко споредвих апсида, повлачи се у хоризонталноме правцу исиод великих полу-кружних лукова који вежу лизене. На стр. 148 „8ег1леп е1;с в налази се нацрт од унутрашњег изгледа олтарне апсиде, али више, да се очигледно покаже стари римски атисов камеп, што служи место часне трпезе, него због самог олтара. 4. Монастир Благовештспе (у Каблару) на стр. 150 налази се врло површна белешка са малим нацртаним изгледом те цркве. 5. Монастир Преображење (Каблар). На стр. 152 има нацртан изглед тог монастира са кратком белешком. Још краће сномиње Каниц ове монастире у Овчару: 6. Баведене, 7. Савинац, 8. Ђазнесење, 9. Сретепе и 10. Тројицу. 11. Чачанска црква (стр. 159). Као што је познато, та интересантна црква била је у време турског владања, преобраћена у џамију, а после ослобођења Србије, пошто је више година била пуста, рестаурисана је и удешена на ново за потребу хришћ. богослужења. При тој рестаурацији она је окречена те се више не види како је зидана и прилепљена су јој два торња какви се налазе на црквама у јужној Унгар-

ској, нарочато по Банату. У Каницевом делу „Србија" има слика од те цркве како она сад изгледа али ће човек, који налази интереса у старој сриској вештини, радије очекивати од којег стручног вештака, а ни од кога више него од г.г. изасланика српског ученог друштва да сниме план те цркве, каква је била пре варварске рестаурације, и да му одговоре на ова питања: Је ли оно полу-кружно широко кубе над црквом дело турско или је рад старих српских наимара? Ако би ово друго било, онда бисмо у чачанској цркви имали једну изванредну особину визант. стила. 12. Манастир суводолски у округу књажевачком (стр. 804). Сад је срушен и нов назидан. 0 овој цркви немамо позитивних дата ио којима би могли извести време кад је зидана, али је Каниц, судећи по основном њеном плану и још некојим, ситнијим, архитехтонским особинама, броји међу најстарије срнске цркв. грађевине. Мени се чини да г. Каниц није врло вешт у одређивању века појединим грађевинама, он и за стару смедеревску црквицу. која очевидно, по својем плану и декорацијама припада У1азаревом веку, мисли, да је један од најстаријих архитектонских споменика у Србији, иа ће бити да тако исто и овде греши. Да припрата суводолске цркве има у својем основноме распореду неке сличностн са припратом жичке цркве. то је истина, али је сам тај Факат слаб доказ да су обе те цркве — Суводолска и Жичка из једног времена.. Ми ћемо често, на новијим црквама (из XVI и и XVII века) наћи да имају основни распоред сроднији старијој архитектоиској Фази него што су основе у неких познатих старијих цркава. Уз припрату суводолске цркве прнљепљена је са обе стране по једна каи^лица. Основа је цркви грчки крст, она је врло мала и има само три апсиде, олтарну н две са стране (певнице). Споља нема никаквих декорација. 13. АбоговиКева црквица у Доњој Каменици окр. књажевачког. Каниц је при опису те мале и као што и сам каже незнатне црквице из века Ђурђа Смедеревца, врло онширан (стр. 306). 14. Свет. Аранђео у књаж. округу (стр. 311). Ова стара црквица толико је претрпила од оправака, да данас. осем основног плана не ноказује никакву ва нну особину визант. стила, али је Каницоткрио, да је у њој пре последње оправке, иконостас био зидан од камена и у време његовог путовања видели су се одломци од мраморних стубова, што су били оковратници на дверима. Тим је једино ман. св. Аранђела за археолога знаменит јер ретко у којој другој старој цркви у кнежевини Србији налазимо трага од зиданог иконостаса, а у стара времена такви иконостаси били су обичпи. „Византијски споменици у Србији" који су са свим могућим луксузом аустријске дворске нечатње и по налогу цара Фрање печатани у Бечу 1862 год. но-