Просветни гласник

0 И8УЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕЕТУРЕ

449

свећени су специјално неколиким споменицима српске црквене архитектуре. Тим студијама писац је хтео одговорити -— у малом — потреби која се још одавна осећала у науци а на име да се исиитају облици које је византијска вештина усвојила у ирвој околини од пеног места развоја; а хтео је и одпочети и показати начин, како треба изучавати Једно од најинтересантнијнх поља, на коме је сриски народ, који је толико духа и маште у својој појезији развио, окушао своје способности. Сваки је почетак тежак, и сваки почетни рад изискује благодарност и велико признање од доцнијих радника. Са обојим тим треба приступити Каницевим „Византијским споменицима у Србији". У том делу описано је шест најзнаменитијих старих цркава у кнежевини Србији ; црква смедеревска (стара), Раваница, Манаеија, Жича, Крушевачка црква и Студеница. Уз опис сваке те цркве додат је мали текст и по који снимак богачо и лепо израђен. Одмах из почетка имали би смо да учинимо своје примедбе о том, у колико „Византијски споменици у Србији" одговарају задаћи какву им је нисац наменуо у предговору, али то да оставимо за доцније, а пре опште критике да пођемо редом његових ониса. 1. Црква смедеревска, описана је и у Каницевом великом културно-историјском делу о Србији на стр. 12, а у „Визант. споменицима" налази се нацрт њеног снољног изгледа са северне стране, основни план, и мали објаснујући текст на стр. 21. Његовим цртежима нема се шта замерити али је мисао о великој старини те цркве погрешна. По основном плану те лепе црквице по њеном унутрашаем распореду и украсима око прозора и врата може се човек лако уверити о великом њеном сродству са грађевинама црквеним из епохе .1азаревих наследника, и убедити се, да је погрчшна година 1010, коју Каниц узима за годину иеног зидања, 2. ЈРаваница. 8егМеп р. 31-—34, налави се: детаљан онис те толико слављене у народној песми, задужбине кнеза Л.азара; цртеж од спољњег изгледа манастира са црквом и другим околним грађевинама, основни план цркве (без припрате), изглед прозора на јужној Фасади и један релијевни украс на северној Фасади цркве. У „Визант. споменицима": текст на стр. 21 сљ. изглед цркве са северо-западне стране табл. II, изглед Ееликог и малог кубета, снимак оног релијевног украса на северној Фасади, изглед великог прозора од три лука на западном порталу цркве (више припрате) и још неколико архитектонски украса табл. VI. и основни нлан цркве са припратом на таб. VII. Црква овог манастира зидана је у чистом византиском стилу из доцнијег времена, али је рестаурацијом, у наше дане, изгубила много од првобитног изгледа, нарочито као и свуда, при оправкама других цркава, страдали су спољни релијевни украси, каквим

је и ова црква, као и све граћевине Љзаревог века, била сувише претрпана. Сувишна обилноћа на орнаментици, какву у опште усваја византијска архитектура у доцнпјим вековима, потекла је свакојако из укуса замућеног оријеталиамом, али не видим довољно основа да се у релијевним резотинама а шарама Раваничке цркве распозна снецнјални уплив, арапског укуса као што хоће Каниц, болест од које нати раваничка црква (у погледу естетичком), патила је цела визант. вештина у оном веку кад је она зидана. Основни распоред раваничке цркве врло је налик нлану Манасије и нема сумње да се у том погледу архитекта задужбине Вис. Стевана угледао на задужбину, отца тог ученог кнеза. Њено велико кубе лежи као и оне од Манасије на четири велика, зидана четворо-угона стуба, везана аркадом. Као што се већ по оном што рекох о декорацији судити може неимарима из ове епохе стајало је много више да црква с ноља има свог еФекта, и по причању путвика, неимар Лазареве задужбине потпуно је свој замишљај остварио у лепом и хармонничном комбиновању витких и лаких кубета, која посматраоцу падају у очи као лепа помирљива целина. без трага од оне дисонанције какву осећа гледалац Грачанице. Препрата је у Раваници као и у многим нашим старим црквама, доцније призидана, и њени сводови (полу-кружни) леже на четири зидана дирека. Што се тиче тих, доцније дозиђиваних, нрипрата, где оне нису органски део грађевине (као што је н. пр. у крушевачкоЈ пркви), ја мислим да би их из снимака требало са свим избацити; оне обично затварају ону страну цркве на коју су скулптор и архитекта највише труда и талената уложили, затварају западни нортаљ, као н. пр. на Раваници, Студеници, Грачаници, Жичи и на многим другим, а имају мале вредности за археолога и вештака, и сметају само човеку, да види цркву у њеном старом, првом облику. 3. Манастир Манасија 8егМеп р. 26. „Визант. споменици" текст р. 22 сл, спољни изглед манастира са јужне стране на табл. II. Унутарња перспектива главне цркве и олтарске апсмде табл. У. Опис Манасије у Детопису 1865 год. И ова црквена грађевина не показује никакве друге мешавине са визант. стилом као и Раваница, и као што је речено, има сличности у плану са Раваницом, али је ипак савршенпје вештачко дело од Раванице. Неимар ове задужбине полагао је више од неимара Раваничке цркве на то да и унутрашњи изглед има свог еФекта, што је и постигао распоредом аркада на којима кубе лежи. Те аркаде не леже тромо на дирецима, но тако рећи, израшћују из дирека. Тим нам они изгледају виткији и дају еФекат лакоће грађевине, какву (лакоћу) осем Грачанице, ретко на којој другој старој цркви налазимо. Каниц вели да унутрашњи расиоред ове цркве 59