Просветни гласник

450

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

има сдичности са црквом св. Теодосија у Цариграду. Осем тога и спољашњост ове цркве показује, да је њен неимар имао доста леп укус, свакојако бољи од укуса раваничког протомајстора. Украси нису утрпани споља, но се састоје из простих и, на старијим грађевинама обичнпх цирата (проФил. стрехе, лизене, фриз од полукружно-лучних линија). Познато је, да је Манасија у XV веку на далеко чувена била ученошћу својих калуђера и вештином њиховог писања и малааа; због тога као и због лепоте грађевине жалити само можемо, што нам г. Еаниц у оиису и снимцима те славне обитељи није што издашнији. Од будућих стручњака, које задужбина ученога и доброга Стевана Високог примами, очекујемо детаљније описе и цртеже, а што бисмо тим будућим радницима нарочито препоручили, то је, да не чине онако као Каниц и г, Тодоровић, но да нам сниме цркву за себе, без зидане ограде, како бисмо је у целини могли гдедати. и да нам даду тачан основни план, одбацив доцније дозидотине (н. пр. нову олтарну апсиду). 4. Жича. 8егћЈеп 165. Изглед с југо-запада на цркву, р. 166. , Визалт. спомен" р. 23. Изглед на цркву с југо-запада табл. III. Основни план и неколико архитек. стварчица на табл. IX. 0 овој знамеиитој цркви Стевана Првовенчанога имам да коју реч више кажем кад пређем на радове г.г. Валтровића и Милутиновића, овде бих само то приметио, да су г. Еаницеви снимци у „Визант. споменицима" сасвим не научно израђени. Снимку на табл. III, канда је више цељ била да изнесе перспективу чаробне сценерије око Жиче и Карановца него саме цркве. А од какве је штете за науку и та на први погдед мала околност, може се судити по том, што је изглед крова на кубетима жичке цркве, који је због малог цртежа и закона перспективе испао округао, одвео једног од Немаца г. Унгера на лажан закључак, да је јерменска грађевинска вештпна, одиесена у српске крајеве сектом павличанском, имала уплива на грађевиеу жичке црнве (!) Осем тога, кад Каниц вели, да од старе цркве није ништа остало — с чим се ја небих сложио ■— осем основног плана, онда је требало тај основни план боље изучити и тачније снимпти но што је то г. Каниц учинпо. Византијски споменпци у Србији могу се изучити само но чистим старим остатцима а не по дозидотинама и леповима наших нових инжињера; па зато, на свакој рештаурисаној згради треба стручни испитаоц да где је год могуће. премда то на жалост није свакад лако — потражи стари облик и њега да нам опише и снимп. Вас може занимати рад каква Фрада Вида, Рада Воров. ћа и других старих неимара а баш никако послови инжињера из архит. оделења министарства грађевине. 5. Студеница. 8ег1Меп, детељан опис р. 179. исљ. Основни план цркве без, доцније дозидане, припрате

стр. 130; слика од једног дела главног портала стр. 131. „Визант. споменици" текст р. 24. Изглед целе обитељи, табл. IV. Основни план са дозиданом припратом, и изглед прозора на олтарној апсиди са још пеколико украса резаних у камену на оковратницима табл. X. изглед источног портала од цркве табл. III. При овој највећој и најсјајнијој старој цркви у кнежевини Србији, која је поред вештачке изредности и једна од најстаријих очуваних црквених грађевина, г. Каниц је доста детаљан у опису. Пристајући уз његово мишљење — које ми се чини умесно да је на овој грађевини западни уплив бно врло велики, не могу делити његово мишљење, да се и у основноме плану видети може ујединење занадног и источног стила. Ми ћемо и код гдекојих других цркава из старије архитекске епохе у срп. нределима наћи силног уплива са запада, али свуда су неимари у оснозноме илану везали своја дела за исток византмјски, одкуда је и књига имала свог уплива. Ако се посмотри уопће живот српскога народа и разберу ноједини елементи његове културе, наће се, да је исток дубље задрео, дубљег трага оставио, у књизи, начину земаљске управе и животу аристчжрације српске, а уплив са запада, и ако у подекојим епохама и изгледа нешто силнији, у главноме узев, дохватио је само површну страну срп. културног живота. Иста се таква размерица иалази и при старој архитектури. Основни план грађеввне, унутрашњи распоред свуда је чисго визаитијски, а запад са својим романским стилом или на два три места и са својом логиком (н. пр. у Градцу и Пећској цркви) довхатио се само спољпих зидина грађевине и дао мотива за украсе прозора и оковратника, Фриза и стубова (у Студеници, Дечанима, Жичи итд). Основа је у велике студеничке цркве грчки крст. На јужном и северном крају крста уласци су и мале капеле, источни крак свршује се у три полукружне апсиде. Црква је обложена белим мраморним плочама и украшена споља лпзенама и Фризом романскога стила. Велик > ново кубе лежи на дозидним дирецима али пренаша свој терет и на два засебна дирека на источној страни, који су везати луковима. Црква има и свој стари нартекс, осем последње западне, дозидане припрате. Из те старе припрате иде се кроз врата у главну цркгу, под велико кубе. Каниц на овој цркви распознаје два ориђинална плана. Он мисли, да је првобитни план био чистије византике и да је доцније у току зидања одступљено и усвојено више поуке од западног (романског) стила. На то мишљење навело га је то, што је лево платно цркве много сиромашиије на украсима од десног. Оковратници на тој левој страни и прозор с те стране у зачељу, немају никаквог накита, а оковратник на десној страни