Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА 511

,На послетку кад светлост пада на неку фотограФску површину, онда се у проузрокованом хемијском расиадан.у развије електрична струја. ПроФесор Мичин (МкШп) покушао је да разреши задатак у овом правцу. Он је у овоме доста успео и учинио је, дазрак светлости пада на сребрну површину , која је у додиру са савршено израђеним хлоридом сребра; раснадањем хлорида сребра рађа се едектрична струја, која се сад даље преноси по жици, на други хдорид сребра на сребрној површини и овде струја изазове одговарајући распад. Кад се на ову посдедњу површину, подјејствује нирогадном киседином, онда електрицитет изазове тамни негатив. ПроФесор Мичин учинио је тек ирви корак и остаје му још доста да ради на томе " ПроФесор Грехам Бед, онај исти, што је онако вешто и потпуно направио телеФон, обећао је од дужег времена, да ће направити и телеФот и све до скора није се ништа знало колико је у томе успео. Ади од пре месец дана, читамо у „ХЈећег Иаш! иш! Меег,"' да је Бел довршио свој телеФот. Тамо се вели: „1!ошто је ово што саонштавамо забележено у једном врдо озбиљном листу, то нећемо правити никаквих примедаба о могућности самог проналаска. ИроФесор Бел и Р. Кери (Сагеу) у Бостону пронашли су начин по коме се могу гледати удаљене личпости и иредмети кроз електричну жицу. На једном крају жице налази се отправник а на другом пријемник, који су међу собом само у некодико раздикују. На отправнику има једна особито снрављена површина, која представља овде задни дувар мрачне коморе, а на нријемнику дјејствује слична једна површина на хемијски снрављену артију, на коју се појављује дотична слика и то тако верно као у огледалу и без икаквог суделовања човечије руке. Човек или предмет кога се слика оће да телефотише, стане пред сочиво мрачне коморе и светли зраци, који показују његов лик , падне на једну иовршину, која је избушена многим рупама а у њима су углављене млоге игле од селенијума. Свака така игла у свези је са металном спроводном жицом тако да све ове жице праве читав сноп и кад тако изађу из апарата, вежу се за обичну телеграфску жицу. На пријемној штацији струја опет пређе у један такав сноп жица; ове жице, свака за се, долазе опет до .једне покретне површине, која је такође избушена, само у тим рупама није селенијум као у отправнику већ пдатина и угљен. Иза те пријемне површине налази се хемијска препарирана артија, која прнма слику и служи као огледало. Све то оснива се на разној моћи провођења струје, која иостојн између селена и осталих делова апарата." Ето у неколико основа тој новој и преважној справи. Она је пронађена ове године, за то и није са 1 Број 22. 1880

свим потпуна. Довољно је, кад се само нашао пут, којим треба ићи, кад се нашао закон на коме се оснива а остало ће сљедовати само по себи. У осталом веће бити далеко оно време, кад ћемо са тедеФОном у једној руци а са телеФОтом у другој, из своје собе не макнув се ни корака, моћи разговарати и ледати се са онима, који су нам толико драги а које од нас раставља простор од више миља; кад ћемо моћи са тим двема справама да чујемо најславније беседнике и певаче ма на ком крају света они били, да видимо најлепше призоре, да чујемо и да видимо све, једном речи кад ћемо бити т у исто време свуда и на сваком месту. ■ Међу на.јоиасније и најстрашније појаве природне, спада без сваке сумње земљотрес. 0 његовој опасности може судити само онај, који је бар једанпут у свом животу доживео и видео, како се до тада мирно земљиште испод његових ногу узнемири, како му куће, које су га досад склањале и чувале од сваких опасности, како суму сад и оне опасне, те од сад бега из њих, не знајући ни сам где ће се скдонити. Колико људи и животиња, колико ли људских створова буде жртва тих опасних игара природних ?! Но Хумбодт вели „да тај страх од земљотреса не долази усљед тог што се опомињемо на страшне разорене сдике, које смо иди сами доживели или их где год читаш описане. Нас у том појаву највише потреса кад видимо, да смо преварени о непрестаном мировању и ненокретности чврсте коре земљине. Од раног детињства ми смо приметили, да су непрестана кретања воде и непокретност земљине две највеће противности; о томе су нас уверили сва наша чула. И кад сад на један пут отпочне та, до сад непокретна чврстина да се креће, кад се земља затресе, онда видимо, да овде ради нека тајнствена и неиозната природна снага, видимо како она креће и оно што се до сад није кретало. Један једини тренутак. поништи илузију целог нашег пређашњег живота. Ми смо преварени о мнровању природе, аш видимо да смо у сред разрушљивих и непознатих сила. Више се не поверавамо земљи, но којој смо до сад. безбрижно ходили. Човеку се представља земљотрес као нешто противно свему нешто неограничено од пожара, од усијане вулканске лаве, која се упутила нашем дому , можемо се још спасти, а код земљотреса, пошли ма куд, мислимо да смо свуд над провалом." Овако необична појава природна , походила је прошле јесени и наше пределе. Многи наши крајеви прилично су нострадали од земљотреса. Но тај се земљотрес јавио код нас после доста дугачке паузе и сматра се као врло редак појав. Па да се не би мисдило да се земљотрес доиста врло ретко појављује, намерни смо да изложимо земљотресе, који су потре67