Просветни гласник

504

МАТЕМАТИКА И ЕЕСАЕТНЕ НАУЕЕ

мдади пород одмах наћи потребну храну, чим измиди из истих; тада он, т. ј. инсекат, зна о томе толико колико и дрво, чије семе пада на плодовито земљиште, које само њему одговара. Ово најбоље потврђује муха златница, која, загдушена смрадом од стрвине, снесе своја јаја на исту, не осврћући се на то, или боље незнајући, да ће н>ен пород који се има развити из ј аја, морати ту угинути, иди се неће ни развити, пошто се зна, да многе животиве ждеру стрвину, а с њом и јаја ове мухе, Тако исто мадо зна инсекат, ко.'е је хвегово јаје завијено јачом и гушћом слином, те да би га знао очувати од строге зиме, која наступа, или од друге неке непогоде, о којој зна само нешто мадо , као и она животиња, коју је природа обдарила тоидим покривачем за хладну зиму. Али на против да животиња изнађе место, где да се смести и осигура од кише и сунца, од плетења замака својих непријатеља; оне за то потребују бар најмање или од чести радње душевне моћи, своје душе, т. ј. разума, којим и сад доста често греше, и по томе своју ствар, грађу и т. д. друкчије намештају, или порушено морају опет поправљати и могу; па шта више морају много пута да за своју грађу набављају и са свим друкчији материјал од оног, који им је природа нарочито одредида и на који их је упутила. Дакле ко може да греши мора мислити, сљедствено мора имати разума; ириродни нагон или инстинкат, непосредна нужна природна делатност, природни васиони закон не греши никад. Та иста несвесна, непосредна, нужна нриродна делатност, која тера животиње на овај иди онај посао, тера и људе на свакојаке ноступке; и кад се сам човек размисди о себи, добиће први појам о инстинкту.

МАТЕМАТВДА И Мото : 1т Р1е188 капп сНсћ сНе ВЈепе те181его, 1п с!ег ОеесМскПсћкеи ет ЛУигт (Зет Ј^ећгег вет, БеЈп \У1бзеп гНеЛез! с!и 11111 уог^его^пеп Ое181егп. Б1е Кипз!;, о Мепзсћ, ћазк с!и а11ет. Шилер. Ушчиташ ли историју света не као какав роман, само да проведеш време, да видиш, како особе и државе раде и како их нестаје, какве су ратове водиди и како, — него успазиш ли више на оно, што је заиста лепо: на онај непрекидни душевни и истински напредак човечанства, цивилизације и кудтуре: видићеш како је све то сваким даном јаче, дивније и величанственије. Ко је управо ослободио садање цивилизоване народе од некадањег варварства, суровости и сујеверија ? Ко их је управо образовао, уљудио и упоштенио ? Прави узрок свему томе ваља нам тражити у полаганом постаја-

Ми, кад смо гладни или жедни, морамо јести или пити. Или кад нам је на сунцу одвише врућина, ми онда идемо у хладовину; а кад нам је опет веома хладно, онда морамо да идемо брже или да се боље утопдимо. Кад иадамо онда морамо руке пружити нреда се. Ми и не номишљамо о томе, а ти мораш да једеш, те да тиме жедудац добије пужне хране, јер ћеш иначе морати умрети, што ће те ипак најзад снаћи, из ма којих то узрока бидо. Све ово и овоме подобно човек чини несвесно, инстинктивно и мора то да чини. Али ваља знати, да ми можемо у неколико или од чести да савдадамо природне нагоне нашим разумом и слободном вољом. Најзад, човек може да угуши и најсилнији од свих нагона, нагон за живот; пошто му је природа дала највеће душевне моћи и највећу слободну вољу.И према томе може се рећи: човек, силом унутрашњег вишег чуда, разумом, савлађује спољашња нижа чула свога ^тела; јер као год што тедо има своја спољашња чула, као што су: вид слух и т. д. исто тако и душа има своја чула, као: чула за звук, свирку, или за свакојаке вештачке облике и тима слично. Ноступним васпитавањем и неговањем пак може се у вишим животињама угушити њихов природни нагон, а више пута и притиском и завојевањем то бива. Тако н. п. иреиеличарско исето , као и свака друга грабљива животиња, лови дивљач, и мора да је лови. Али са поступним развићем свога разума оно постаје ловчев сапутник и дотде савлађује свој нриродни нагон, да, кад улови неку од оних животиња, које је природа на то опредедида, она је доноси своме госи.

Е^СА^ТНЕ НАУД;Е њу и усавршавању ексактних наука и у њиховом бдагодетном утицају, како на правац душевног живота тако и на разне занате и вештине. И те науке, које су људе од најсуровијег почетка доведе до лепог напретка у знању, и данас теже — не да освоје оно умишљено златно доба, када ће људи моћи скрстити руке и гдедати пред-а-се не мичући се — него да остваре паметне жеље и мисди ; и уклањајући, што је више могуће, свако зло : савлађивајући непријатељске едементе, гледе и гледаће да спреме човеку и сигуран и уљудан живот И у стара времена бидо је важних открића и корисних пронадазака, али их никад није било толико и тако дивних, као што је посдедњих сто година. За то време грдан су корак коракнуле ексактне наЈке, а у исто доба с њима заједно