Просветни гласник

596

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ

* $ * Од свих наставнпх предмета рачун је био и јесте изложен иајвећеи механизму и заблудама. Сви се остали предмети некако механизмом само започну, па после мало по мало он сам пада док најпосле дух не победи и не почне самостално да ради. Код рачуна није тако. Овде се с механизмом започне, с механизмом живи, па се у јога већи и већи иде, док се с њим и не умре. И у толико је ово зло овде још веће. А кад се види да је рачун једно најмоћније средство за разнитак здравога разума и јаке логике, онда се може замислити колико се губи наопачким методама и застарелим длгмама и манама у настави ове струке. Ошпте је позната и у свему осуђена прасгара метода, по којој се одма изуче на памет циФре, „таблица сабирања", „таблица одузимања", „таблица множења", и „таблица делења", па се по њима после уче четири „вида" рачунања: „сабирање", „одузимање", „множење", и „делење", „равноимени и разноимени бројеви", „размере". „сразмере", „правило тројно", „верижно" итд. Еад се, разуме се е правом, повикало на ову методу на сва уста и на све стране, онда је завладала друга једна „практична" метода, Грубова, по којој се одма рачунали примери из живота, па се из њих изводили „видови" рачунања. Еад се видело да деца врло тешко рачунају примере из живота без каке припреме напред, онда је овладала трећа и најновија метода у рачунању: 1 да се сваки иоједини број редом прелази и на њему врше сви послови, све могуће рачунске операције, и рачуна усмено по „четири вида рачунања" примерима из живота, и одма писмеио, с циФрама. Да је последња метода најближа ономе што се тражи од ваљане методе, која хоће истински да развија дух, о томе нема сумње. Но мени се и она види непотпуна и несавршена, и чини ми се да је вигае новршна и овлагана, и опет ®ормалистична. Т. ј. она хоће негсако онако да научи

ђака да рачуна прилично с памећу, а не „по правилу", али га опет некако учећи не развија из дубине и из темеља, те да дух постане јак и продуктиван. Да се не бих даље упуштао у оцену и говор о овоме да покажем, ма и иајкраће, како ја предајем. * Да почнем испочетка. Још првих дана школских, првог часа, чим отпочнем наставу, ама и пре наставе, у игри, у оној забави, чим хоћу шта да радим са свом децом као с једном целином, мени је поред прича, и рачунаљка, једно најмоћније а у исто време и најзабавније средство. Чим деца ирви иут седну, и хоћу да ми тако мало поседе, те да се навикну, онда, да не би били докони, да би радили, ја кажем једноме те изиђе на рачунаљну (а сви седе и гледају). — Наћи ми прву гиипну / а (Он штапом нађе). — Јесте, то је ирва. Нађи ми ону до н.е (иепод ње)! (Оно нађе). — Добро! То је друг а. А које је прва ? . . А друга? . . Нађи ми оиу до ње ! . . То је трећа. А које је прва !.. А друга ?.. А трећа ?.. Наћи ми сад ону иепод ње ! . . То је четврта. Које је четврта ? .. А трећа ?.. А друга ?.. А прва ?.. Друга ?.. Трећа ?. . Четврта ?.. А које је иета? Јесг, то је пета. Које ?. . А ово ? . . („Четврта"). А ово ?.. („Трећа"). А ово ?.. („Друга"). А ово? („То је прва"). Де, редом све (до иете)! Тако редом пређемо све шипке до десете. Тако деца прво сазнаду ноје је која шиина. Ово иде лако, и за неколико часова занамте све шипке, јер је деци ово и од куће мало познато, а и није Бог зна шта. Са свим су друго бројеви, чисге ноличине до десет. И сад оне дођу на ред. .... Нек изиђе Душан на рачунаљку! (Ови седе и слушају , а Душан излази , узима штаи, и етаје пред рачунаљку , па чека да му ја кажем шта ће). Нађи ми ирву шипку ! . . Донееи овамо

1 Које се и данае, или бар до данае дрзкали питомци наше Учит. Школе. 2 Ова рачунаљка изгледа овако : Доле је један сандук од метра дужине, 2—3 десиметра ширине и 1 десиметар висине, и с фијоком за оставку каку. На томе сандучићу је утврђен један квадрат од гвожђа, метар у дужини и метар у висини. У томе квадрату су десет гвсздених шипака (свака опет од метра), и на свакој по десет куглица од дрвета. Куглице су црне да се боље виде према беломе зиду и велике су колико крупни ораси.