Просветни гласник

бЕЛЕШКЕ 0 ПРОСБКТИ И ШКОЛА1А

који је премашио предвиђаља од ире 25 година, иоказати да с доходцима фондовим тако не стоји. По основним законима самога Главног БЈкодског Фонда и ио законима посебних шкода, које се из његовнх доходака издржавају, данас су на терету Главног Шкодског Фонда: а. Све основне школе земаљске; б. Учитељска школа ; в. Виша женска шкода ; г. Земљодедско-шумарска школа. На издржаваље учитеља основних школа треба сад 65332 Г68 дин. Учитељска шкода стаје . 82771-80 „ Женска шкода стаје . . 42500 , Земљ.-шумар. шкода стаје 94000 „ Све заједно 872593-48 „ Међу тим нриход Гдавнога Шкодског Фонда већ није тодики, а циФре узете из некодико носдедњих година ноказују не само да се сав приход како од приреза тако и од пређе прибављеног капитала трошио, него да се крњило и од самог капитала за попуњење редовних трошкова. Од приреза и од интереса ушло је, на прилику , у фонд шкодски 1875 рачунске год 1,461,999 гр. пор. а издато је по буџету државном 1,501.253 гр. пор.; 1876 ушдо је у фонд 1,320.720 гр. пор., а издато је по буџету државном 1,500.000 гр. пор.; 1877 ушдо је у фонд 1,416.154 гр. пор., аиздато је 1,-^00.000 гр. пор.; 1878 ушло је у фонд 1,666.210 гр. пор., а издато је 1,740.000; у 1879 ушло је у фонд 815.731 динар, а издато је 715.789 динара ; у 1880 издато је из шкодског Фонда 730.000 динара. Већ се, дакде, редовно мора не само капитал крњити, него се и од државних средстава морају знатне суме додавати на нздржавање школа, које по законима падају на терет Главнога Фонда Шкодског. У осталом наш задатак није никако то, да одржимо само ово што је до сад у Србији основано, нити да га одржимо само у овом стању у ком је сад. Наш је задатак, да унапређујемо шкодски живот но свима његовим странама. Тако; а. Вдада има намеру израдити закон о преображају основне наставе у нас. Закон тај није могао бити готов још за ову скупштину, ади ће он, на сваки начин, бити припремљен за другу скунштвнску сесију. Нема сумње, да ће извршење поправака, које се жеде у основној настави, и о којима ће тај закон водити рачуна, тражити јача новчана средства; б. Број ученика по насељенијим местима нашим тако се нагдо множи, и то множење тако је нагло настало баш у овој години, да морају бити за раније спремљена Финансијадна средства, којима ће се овој нотреби одговорити;

в. Удаљенија места наше отаџбине, која су баш тога ради нотребитија у добрим учитељским снагама него икоја друга, моћи ће се снабдети одабрапим учитељским снагама истом кад се вршење те дужности у њима могне плаћати нешто боље него у местима у којима је дични опстанак лакш-и; г. Садашње стање учитељских пдата већ је на досадашњим скупштинама многим предлозима народних посланика прогдашено као недовољно , па су и владе два пут чиниде предлоге о поиравци, који су навалом других послова и краткоћом времена остали нерешени. Осим тога, садашње границе броју класа, које су законом одређене, није могућно држати без штете за нраведно награђивање способности, а сама основа, по којој се класе деле, води често неједнакостима и не делује новољно на ревносније вршење учитељског задатка. Услед свега тога, а да би се попунпли недостатци, којима је сад изложен приход Фонда Школског и да се не би капитал тога Фонда крњио ; да би се, даље, набавило средстава за извршење закопа о иоиравци учитељске идате, којијеовој скупштини предложен, и да би се исто тако, набавила средства, којима би се задацима основне наставе по законима и педагошким прописима могло одговарати: потписаноме је част предложити Народној Скупштини измену закона о прирезу на Фонд Школски, која би 1,змена имада гдасити : Наредба § 5 тач. 6. закона о устројепу Гливнога Фондп. Школског од 15 Сеитембра 1856 (Зборник IX. 59), ао којој се уза сваки иолугндишњн данак наилаћује ирирез школски у 1. цв. или 2 гр. иор. (2 цв. или 4 гр. иор. на годинуЈ аамењује се овим: 1. За аодмирепе трошкова на школе које по законима иадају на терет Главног Школског Фонда наила&ива&е ее од сад од сваког ко данак илаКа ио 2 динара 50 иара дин. на годину, с главе на главу. 2. Прирез овај наила&иваКе ее у две иоловине, уза сваки иолугодишњи данак. 3. К страни иоданици који у Србији живе и децу своју у школе дају, биКе дуомни илаКати овај ирирез. Закон овај стуиа у живот кад га Књаз иотиише. 5 Јануара 1881 У Београду. Министар просвете и црквених послова, рТ. ј^ОВАКОВИТч.