Просветни гласник

• 3 1ПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТИОГ С А В Е Т А 5

Чл. б—10иримљенису с малим пзменама овако: Чл. 6. Писмени иснит полаже се само из српског језика. За нисмен иснит даје се кандидату један задатак познате садржине. При оцеаивању састава пази се ноглавито ]1а то, како кандидат излаже мисли, како влада језиком, како нримењује граматичка правила и какав му је рукопис. Одена ова бележи се засебно. Чл. 7. По свршетку испита састави се протокол у ком се забележе оцене из свих нојединих предмета усменог и писменог испита. Тај нротокол потписују сви питачи. Чл. 8. Белешке из нојединих предмета дају се уобичајеиим цифрама: 5, 4, 3, 2, 1. Бет је најбоља, а један најгора белешка. Ири оцењивању пази се нарочито на то, каква је свеза била у одговорима, и да ли је кандидат имао јасан преглед оних нредмета из којих је иснитиван. Чл. 9. Коме кандидату у општем резултату изађе најмање три , проглашава се , да је способан за иривременога учитеља основне школе. Главну оцену о учитељској способности изричу сви питачи под нредседништвом управитеља учитељске школе. Чл. 10. Ко надне на испиту може га нолагати после по године. Код чл. 11. приметио је Љ. Ковачевић, да би требало ослободити од полагања практичног испита оне учитеље, који у раду свом у школи покажу одличан или врло добар уепех, и да би требал.0 године нривремене службе рачунати као и године сталне службе. Арх. Нестор слаже се с мишљењем Љ. Ковачевића. Св. Милосављевић нредлаже, да се практички испит споји с теоријским иснитом. Извештач одбора Ј. ИсциК одговара, да се практички испит не може полагати пре него што се дуже времена практикује у школи. А што се тиче урачунавања привремене службе, каже, да то по закону не може бити.

После тога се приступило гласању, и Савет је нримио предлог одборски без измене овако: Чл. 11. Привремени учитељи, који по овим привилима иоложе учитељски испит, дужни су носле две године иоложити ирактички учитељски иснит такође у учитељској школи.. Приправник држи једноилидва нредавања у основној школи из предмета који му се одреде. Чл. 12—14 примају се с малим изменама овако: Чл. 12. Ко положи практични испит с добрим успехом, проглашава се да је способан за сталног учитеља; а ономе, који не положи, допустиће се још једну годину као нривременом, да ради у школи, а после тога мора на ново испит положити; па ако и на поновљеном испиту падне, отпушта се са свим из учитељске службе. Чл. 13. Иснитанима издају се сведочанства о положеном испиту. Чл. 14. Женске полажу иснит овако исто, као што је пронисано за мушке. Ради оцене женског рада одређује министар просвете једну учитељку женске школе. Тим су довршена правила о полагању учитељског испита, п тим је завршена данашња седница. XXXI ОАОТАНАК 18. Декембра 1880. г. у Београду. Били су : Председвик др. Ј. Панчић, потпредседвик Ј. Пецић; редовни чланови : М. Петковвћ, арх. Н. Дучић. арх. Нестор, др. Л. Докић, др. Ј. Валента, М. Мидовук и др. В. Бакић ; ванредни члавови : Св. Вуловић, Д. Плајел, Љ. Ковачевић и Ј. Југоваћ. I Пошто је председник отворио састанак, прочитан је записник од XXX састанка и исти је с једном исправком иримљен. II Председник саопштава молбу члана просветног Савета дра В. Бакића, којом овај моли, да га Савет разреши од дужности привременог деловође Савета, коју је вршио више од пет месеца.