Просветни гласник

П Р 0 С Т И Р

1 8 Л 0 М Ц И

1 1 | 3| 1 3 Ч талира ? 5 [ динара ? 2 | дуката ? |4 110 |б 3 1 'I I 4| 2 / 131 године ? 2| з| дуката ? 5 | дана? |2 |б |32 VII Ј1РЕТВАРАЊБ РАЗ т ЛОМАКА ИЗ ЈЕДНОГ ОБ х ЛИКА У ДРУГИ ОД ИСТЕ ВРЕДНОСТИ 1. У мене има дуката; у другога има 7 пута толико. Колико је то ? ( '| 12 дук.) 2. Који разломак износи 13 пута толико колико 1 115 ? ( 13 | 15 )- — Који разломак износи 13 пута толико колико г | ]5 , 3 | 15 , 4 1 15 и т. д. ? 3 91 • 52| Ч 115 > 11 5 / • 3. Замислио сам један разломак који је 18 пута већи од 5 Ј 18 ; који је то разломак ? ( 90 ] 18 ). 4. Које је веће : 4 | 5 или 40 [ 5 ? — Колико је пута 40 | 5 веће од 4 ј 5 ? (10 пута). 5. Како се може разломак да увећа (по својој вредности) ? (Кад се бројитељ помножи цели® бројем). Колико ће пута тај нови разломак бити већи од старога ? (Онолико пута, колико каже цео број).

6. Како се добијају половине 1 (Кад се целина подели на 2 једнака дела). Како се добијају четвртине ? (Кад се целина подели на четири једнака дела; или, кад се целина подели на 2 једнака дела , и кад ее те половине још један пут преполове.) 7. Како се добијају трећине и шестине? (Кад се целина подели на 3 једнака дела и од сваке трећине узме по половина). Колико су пута шестине мање од трећина ? 8. Који је разломак мањи 5 пута од ^ј,, *| 4 ? 9 8 2 1 7 1 ? » » » » ° » » |3> ;5, 18 • 10. Које је мање : 3 | 20 или 3 | 5 ? — Колико је пута мање '| 20 од 3 | 5 ? 11. Како се може разломак да умањи, по својој вредности, т. ј. да вреди неколико пута мање но што је једном вредео ? (Ако му се именитељ неколико пута увећа). Колико ће пута нови разломак бити мањи од старога ? (Околико пута, колико каже цео број).

12. Шта ће бити с 3 | 4 , ако се бројитељ (3) помножи са 6 ? (Тај ће разломак бити 6 пута већи, т. ј. место 3 | 4 биће 18 [ 4 ). А шта ће бити с 3 | 4 , ако се именитељ (4) помножи са 6 ? (Тај ће разломак бити 6 пута мањи, т. ј. место 3 | 4 имаћемо З к). Шта ће бити с вредношћу разломка 3 | 4 , ако се најпре начини 6 пута већим а после 6 пута мањим ? (Вредност се томе разломку неће променити, јер колико га нута једном увећамо, толико га пута други пут умањимо). А облик? (Облик се мења, јер н. пр. место З ј 4 имамо 18 | 2 4)13. Шта се сме чинити дакле с бројитељем и именитељем неког разломка а да му се вредноет не промени ? (Оме се и бројитељ и именитељ једним иетим бројем помножити). И. Оваква радња зове се иоширивање разломака. Вежбање у поширивању разломака 15. 12 | 12 , 18 | 18 , 20 | 20 , 24 | 24 чини једну целину. Кад хоћу једну половину ('ј 2 ) да променим у дванаестине, осамнаестине, двадесетине или у двадесет-четвртине, колико ми треба таквих делова за ■| 2 ? (%, 9 |. 8 , '°ј 20 , 2 12 4 )• Колико у онште других делова треба за једну половину ? (Половина од онога што треба за потпуну целину). 16. Колико ми треба деветина, петнаестина, двадесет-четвртина и т. д. за '| 3 ? (Ва 1 | 3 треба З ј 9 , 5 | 15 , 8 | 24 т. ј. трећи део онога што треба за потпуну целину). 11. Колико треба 18-тина, 30-тина за '| 3 ? 18. Колико треба 27-мина за 2 | 3 ? (Ва Ј | 3 треба трећи део од "| 2 , т. ј. 9 | 2 „ а за 2 | 3 треба 2 толика дела т. ј. 18 | 2 7)19. Колико треба 12., 16., 20., 24., 48., 36. за ^ , ( *| 4 ), 3 | 4 ? 20. Кад хоћу ] | 5 , 2 | 5 , 3 | 5 , 4 | 5 да претворим у 10., 15., 20., 25., 30. и т. д., колико ми за то треба истих делова ? (за Ј | 5 треба пети део од онога што треба за потпуну целину; за 2 | 5 , 5 | б , 4 Ј 5 треба 2, 3, 4 пута толико). 21. Кад хоћу >(„ да искажем у мањим — ситнијим — деловима, колико ми за њу треба 12., 18., 24., 30., 36., 48-ина ? и т. д. — А колико ми треба од истих делова за 2 | 6 , 3 | 6 , д | 6 , 5 | 6 ?