Просветни гласник

П Р 0 С Т И Р

А 3 Л 0 М ц ц

тако из неиравог разломна излази мвшовит број. 12. Колико дуката износи : 1 *°| 12 дук.; 280 | 60 дук.; ,00 | 15 дук.; дук. ? 13. Еолико је година у :

* п ; 12 године ; ,60 | 52 године ; 1100 | зв 5 године ?

УИ РРЕЧИШ-КАВАЊЕ ДВОГУБИХ РАЗ«!ОМАКА 1. Повуци једну праву линију. Подели је на 4 једнака дела. Еако се зове тај сваки део? Подели сваку четвртину на 2 једнака дела. Из колико се делова састоји та линија ?

гроша. У бројитељу је мешовит број, дакле : 1 3 1 Тај се има пречистити и излази : 2 | 4 . Два се именитеља ме% собом помноже и излази : 3 /„ талира. 1 осмина талира износи 3 гроша, а 3 осмине = 9 гроша. — И 1 четвртина талира износи 6 гр., а ] и по четвртина 9 гроша). 7. Неко купи 1 четћртину акова вина. За 1 дан одредио је да троши по 1 петину од тога. т. ј. од 1 четвртине акова ; но у ствари није трошио више од 1 половине од тога што је наумио. Колико је трошио дневно ? (Еупљено је вина ! / 4 акова. Одређено је да се дневно троши по '/ 5 од 1 четвртине акова,

2. Еако постају осмине од четвртина ? (Кад у се свака четвртина подели на 2 једнака дела). 3. Еако постају шеснаестине од осмина? (Еад се свака осмина преполови).

-V« -V— -ч/- »V« Т | 11 г 1 Т 1 Т 1 Т 1 Т 1 Т 1 Т 1 Ч Т 1 Т 1 т | Т| Т| 116 16 |16 116 ' 16 116 116 116 116 116 116 116 16 II

Иб 116 116 116 16 116 116 116

4. Еао што се види: једна. половина од 1 1 ј четвртине чини 1 осмину; дакле: 'гЈ = ! | 8 , а 14 једна половина од осмине (или: 1 половина од половине четвртине) износи 1 шестаестину дакле:

5. И тако: двогуби св разломак иречишћава, т. ј. доводи на облик иравих разломака, ако се ирви именитељ иомножи с другим, или, ако их јв више, ако се сви имвнитељи међу собом иомноже. (У бројитељу је обично: јединица). 6. Један је човек зарадио за 1 дан једну и по четвртину талира. Еолико је то? ( 11/ * 3 !*1 I тали Р а = Г | 4 — 3 | 8 талира = 9

дакле:

Троптено је даевно но '/., од '/ 5 од

'/ 4 , дакле: 2 ^ ј 5 акова. 1 петина од Ч 4 износи ј / 20 акова, а г / 2 од */го акова износи: '/и, акова, т. ј. 1 оку. Дакле : трошио је дневно по 1 оку. — Или помоћу целих бројева : ] / 4 акова чини 10 ока; 1 петина од 10 ока чини 2 оке, а 1 половине од 2 оке износи 1 оку). 8. Један је радник зарадио једног дана 1 / г дуката. Еод куће науми, да потроши Ч 3 од тога; но путем се предомисли, те се одлучи, да потроши 1 половину од онога што је код куће наумио. Еад је о вечери било у механи, он потроши само З ј 5 од оне суме на коју се путем одлучио. Еолико је потрошио ? (Варадио је ^ дук.; код куће наумио је да потроши ^ дук.; путем је одлучио да потроши \ дук. ; у ствари је потрошио само: ' б '2| з Р ! 2 дуката. = >| в дук.; 'Ц 6 = >| Ј2 дук.; з| 5 112 —

дуката. Или :

5X2X3X2 3 / 60 дук. — Или у целим бројевима : Ј / 2 дук. -= 30 гр.; Ч 3 од 30 гр. = 10 гр. ; ] / 2 од 10 гр. = 5 гр.; 3 / 5 од 5 гр. = 3 гроша). .9. Еолико износи: 1

1 Ове задатке ваља не само пречистити, т. ј. довести на облик правих разлоиака, него пх разрешити и помоћу претварања у нижа наименовања т. .ј. когико чини гроша, пара, недеља и минута.