Просветни гласник

46

ПРОСТИ РАЗЛОМЦИ

2. Колико десетина излази из 2, 3, 4, 5, 6 целина ? 3. Претвори 1 —10 динара у 5-тине, 10-тине и 100-те делове. 4. Колико је четвртина оке (литара) у 18 ока? (1 ока има 4 четвртине; 18 ока има 18 пута по 4 четвртине, т. ј. 72 четвртине). 5. Како се претварају цели бројеви у разломке? Ваља ирво аретворити 1 целину у оне делове, који се траже, па онда. то увећати онолико иута колико је јединица у целом броју.

6. Колико је ово (— представити на дрвцима —) ? — (4 целине и 2 трећине). — Колико то чини самих трећина? (] целина износи 3 трећине; 4 целине износе 4X3 трећине — 12 трећина. 12 трећина и 2 трећине чини 14 трећина. Дакле: 4 целине и 2 трећине износи 14 трећина). 7. У једном дућану има 25 3 | 4 оке зејтина, све у стаклетима од '| 4 оке. Колико ту има таквих стакала? 8. Колико је 7-мина у 8 5 1, ? 9. Неко има 20 дуката и 5 | ј 2 дуката све у самим дванаестинама дуката. Колико то износи дванаеетина дуката ? 10. Какав је број 12 5 | 8 ? —Колико то чини самих осмина? ( ,01 | 8 ). Како се зове разломак : 10, | 8 ? 11. Опаква радња зове се пречишћавање разломака. Пречистити разломак значи дакле мешовит број иретворити у неирав разломак. 12. Како то бива? (Прво се целине претворе у оне делове који су задати, па онда се томе додаду још они делови који су задати поред целог броја). 13. За писмени рад постоји ово правило : Ваља цео број иомножити с именитељем и ироизводу додати бројитељ. Што изиђе. то се узима за нов бројитељ, а именитељ остаје онај који је задат. Ово је правило истоветно с горњим правилом за усмено рачунање, јер помножити цео број с имепитељем не значи ништа друго но претворити целине у оне делове који су задати поред целих бројева; а кад се то изврши, онда се морају до-

дати и они делови који су у бројитељу означени, почем су целине доведене у те исте делове. №. Претворите у неправе разломке : 1'| 15 ;8 5 | 8 ; 18*|., ; 50'| 5 ; 65 ] | 12 . VI ЈГРЕОВРАТВ АЊЕ НЕПРАВИХ РАЗ^ЛОМАКА V ЦЕИЕ И МЕШОВИТЕ ВРОЈЕВЕ 1. У мене има 36 дванаестина дуката; колико је то читавих дуката? (1 дукат ччни 12 дванаестина; 36 дванаестина 3 пут је веће од 12 дванаесгина; дакле у • ,6 |1 2 дуката има читава 3 дуката). 2. Колико читавих ока износи : 4Ј 8| 2о[ 3б1 52] в»| 1 00 1 П [Ј0 ? |4 > |4 > 14 > |4 > '4 > |4 > |4 » 3. Колико читавих динара има у : 5 ] 5 > ,5 |б , 45 | 5 > в5 |б > ,5 | 5 , 95 |б динара ? 4. Које је веће: ' 2 | 12 дуката или «°| 15 дуката? (Једнако је). По чему ? 5. Које је веће : 72 | 24 дана или 20 | 4 дана? 6. За пиемени рад преобраћања неправих разломака у целине, постоји ово правило: ваља иоделити бројитељ именитељем\ што изиђе у количнику, то су целине. 7. У некога иха ,7 | 12 дуката. Колико је то дуката ? (Почем 1 дукат изноеи 12 дванаестина, а овде има 17 дванаестина, т. ј. 5 дванаестина више, то дуката чини 1 дукат и 5 | 12 дуката). 8. Колико је целина у 96 | 15 ? (Једна целина износи 15 петнаестина; овде има 96 | 15 ", то је 6 нута више и јаче, јер 90 | 15 чини 6 целина. Претиче дакле још 6 | 15 . По томе : 96 | 15 има 6 целина и 6 петнаестина). 9. Колико је целина у: 60| • 45! • Ч51 • 861 • 10 01 ? I 8 5 111 > |12 ) 11 4 » |24 • 10. Колико је метара у : 4б| • 255Ј • 555б| МРФ"ПП $ 110 > 11 00 ? 11 000 5 11. Неирав разломак иретвара се у мешовит број, кад се они делови, који су иотребни за једну целину, уиореде са задатим деловима, иа израчуна, колико су иута ови већи од делова за једну целину. За писмени рад постоји ово правило : ваља иоделити бројитељ именитељем. Што иретекне, додаје се целом броју у количнику и