Просветни гласник

П Р 0 С Т И Р

А 3 Л 0 М Ц И

45

18. Који је разломак по вредности већи, кад су им бројитељи једнаки, а именитељи пису ? Код разноимених разломака већи је онај, у нога је именитељ мањи. Зашто ?

IV

Ј1ОДЕ^1А РА8ТЛ ОМАКА 1. Изређајте све осмине, петпаестине итд. 2. Какви су ту именитељи ? (Једнаки). Како се зову такви разломци ? -- Неколико примера ! 3. Који се разломци зову разноимени ? Неколико примера ! 4. Колико осмина иде у једну целину ? 5. „ четвртина оке иде у 1 оку ? 6. „ читавих дуката износи 12 | 12 дук.? Има разломака који износе уираво једну целину. 7. Колико ће изићи, кад на 5 | 5 додам још '| 8 ? — Да ли ће то бити више или мање од 1 целине? — За колико је више ? 8. Колико излази, кад ка 8 ј 8 додам још З ј 8 , 5 |„, '| 8 ? — Заколикоје "јв, 13 | 8 , 15 | 8 веће од целине ? Разломци, који износе више од 1 целине, зову се неирави. 9. Који је то разломак, који износи 7 делова више од 1 целине, која је подељена на саме петнаестине ? 10. Шта се примећава код неправих разломака, кад се упореди бројитељ с именитељем ? 11. Је ли 5 ј„ веће или мање од 1 целине ? Колико још треба, па да буде потпуно једна целина ? — Изређајте више разломака, који износе мање од 1 целине. 12. Разломци, који износе мање од једне целине, зову се ирави разломци. 13. Изређајте све праве разломке, који постају, кад се целина подели на десетине. 44. Колики је бројитељ спрам именитеља код правих разломака ? 15. Каква је разлика између правих и неправих разломака ?

16. Колико је ово (— наместивши на дрвцима —)? (4 целине и 3 петине). 47. Напишите : 7 целина и 2 седмине. (7 2 |,). 48. Какав је ту број поред разломака? (Цео). Кад иоред разломка, има и целих бројева, то се зове мешовит број (разломак). 19. Изређајте неколико мешовитих бројева.

20. Колико је ово (— на дрвцима —)? (^)А колико је ово спрам те једне четвртине ? 0| 2 ). Како се то чита ? (Но-

Напишите то!

'■ (V ловина од 1 четвртине). 21. Напишите: једну четвртину од 1 половине. једну „ „ 1 четвртине две половине од 1 четвртине.

■В)

V

две и по половине од 1 четвртине,

22. Које је бројитељ у овом разломку : (V«). — А именитељ? (4). 2 3 |23. Које је бројитељ у разломку: -^? (2 3 | 5 ). — А именитељ ? (4). Оваки разломци зову се двогуби. 34. Који се разломцв зову двогуби ? 25. Какав је бројитељ у двогубих разломака? (Прав разломак или мешовит број). 26. Један човек има ! | 4 ектол. вина; одатле потроши једну петину. Напиши (означи) то ! 21. Један човек има 3 и по дванаестине дуката. Напиши то! ДУ Е - ^

У

Ј1РЕТВАРАЊЕ ЦЕгДИХ И МЕШОВИТИХ БРОЈЕВА V НЕПРАВЕ РАЗ^ЛОМКЕ 4. Кад се 1 дукат промени у дванаестине, колико ће се добити дванаестина? О 2 ^). Колико ће се дванаестина дуката добити за 2, 3, 4, 5 дуката ? ( 24 | 12 , 36 | 12 , 48 1г2, 60 |1 2 дуката, јер 1 дукат износи 12 |, 2 , а 2 дуката 2 пут толико, т. ј. 24 дванаестине итд.).