Просветни гласник
44
п р о с т и р
а в л о м д а
29. Које је веће: 1 целина или 11 једанаестина ? 30. Које је веће: 1 целина или 7 петнаеетина? — Колика је разлика ? 11 јрРОЈИТЕ.Љ И ИМЕНИТЕЉ 4. Кад кажем : пет седмина, колико се речи ту чује ? (Две). За то ће се тај разломак, а и сваки други, написати с две циФре, пошто једна линица раздвоји горњу циФру од доње. Дакле : пет седмина пише се овако : 5 /, 1 2. Колико има ту делова ? ( Пет ). А како се зову ти делови? (Или : колики су ти делови ?). (Седмине). Дакле : једна од ове две цифре казује, колико има делова — дакле их броји — и зове се бројитељ, а друга, их именује, какви су или колики су и зове се именитељ. 3. Нанишите : 7 деветина! 25 тридесет 14'ећих делова! 11 петнаестина! 17 четрдесет осмих делова! III |?РЕДНОСТ РАвИОМАКА 4. Поделите једну линију на 2 једнака дела и другу толику исту на 3 једнака дела. V,
'/з
'/» '/, Које је веће: 1 половина или 1 трећина ? 2. Које је веће: V, или 4» ? '/, или '/ 10 ? Чи или '/ 12 ? 2 3. Кад ће изићи већи делови, да ли кад се целина подели на десетине или на дванаестине ? 1 Обично се говори, да се разломак пише с два броја. Ја држим, да је то нетачно, јер сваки разломак представља само један број. За то је тачније казати, да се разломак пише с две цифре. Но по себи се разуме, да и у бројитељу, као и у именитељу самом, може бити и по 2 и више цпФара. Показати на дрвцима.
4. Које је веће : '/ 5 дук. или 1 1 60 дук. ? (Колико гроша износи Ј / 5 дук., а колико '[„о дук. ?). 5. Где има више делова : или кад се 1 целина дели на петине или на шездесетине ? 6. Колико износе делови, кад 1 дукат поделимо на 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20, 30, 60 и 120 једнаких делова? (Кад 1 дукат поделимо на 2 једнака дела, онда излази у једном делу по 30 гроша; кад на 3 дела, онда по 20 гр.; кад на 4 дела, онда по 15 гр. итд., а кад на 120 једнаких делова, онда по 20 пара чарш.) 7. Шта бива дакле с деловима, кад се целина дели све на више и више једнаких делова ? (Делови бивају све мањи).
8. Које је веће: ] | 5 или 3 | 5 ? 5 |» или '| & ? ' |, 2 ИЛИ 1 1 1! 2 ? 9. Колико дин. пара чини 3 |] 0 , а колико 7 | 10 динара ? — Које је веће ? 10. Које су именитељи у ова два разломка : 5 |12 и '| 12 ? (Дванаестине). Разломци, у којих је именитељ једнак, зову се једноимени. 11. Кажите (напишите) неколико једноимених разломака. 12. Какви су бројитељи у ова два разломка : 5 | 12 и '| 12 ? (Неједнаки). Који је од та два разломка већи ? (Који разломак више вреди — износи —?). 43. Који је дакле разломак По вредности већи, кад су им именитељи једнаки ? Код једноимених разломака већи је онај, у кога је бројитељ већи. Зашто? (За то што су сви делови једнаки по величини, па кад се више делова одвоји на страну, то и вреди више). 44. У ком се случају може дакле казати: што већи бројитељ, већи и разломак ?
45. Које је веће : '| 15 дук. или '| 10 дуката ? 4 | 5 дин. „ 4 | 100 динара? 16. „ „ „ 3 | 8 или 3 | 5 ? 5 | 9 или 5 | 12 ? 47. Какви су у ових разломака бројитељз, а какви именитељи ? (Бројитељи су једнаки а именитељи не).