Просветни гласник

ПРОСТИ РАЗЛОМЦИ

43

5. Хајде да га поделимо на 2 једнака дела. Овај други, толики исги, да поделимо на 3 једнака дела. Овај трећи, толики исти, да поделимо на 4 једнака дела. 4. Шта смо дакле урадили сада ? — Еакав је прут био пре тога ? (Читав или цео). Кад је нешто читаво, зове се целина. Прут, кад је читав , целина је; табак хартије, кад је читав, целина је итд. Можемо , дакле, сваку целину иоделити на колико хоћемо једнаких делов а. 5. Како се зову делови, кад се целина подели на 2, 3 и 4 једнака дела ? (Половине — полутине, — трећине и четвртине). 6. Како ће се звати делови, кад се целина подели на 5, 6, 7, 8, 9 и 10 једнаких делова ? (Петине, шестине, седмине, осмине, деветине и десетине). 7. Шта ће изићи, кад се целина подели на 11, 12, 15, 16, 24, 25, 30 итд. једнаких делова 1 8. Како се зове један део од целине, која је подељена на 24 једнака дела ? (Једна двадесетчетвртина). 9. Како се могу начинити 12-тине, 13-тине, 17-тине, двадесет први, двадесет други делови ? итд. 10. Шта је једна петина ? (Једна петина је један део од целине, која је подељена на пет једнаких делова). 11. Шта су три петине ? (Три петине су три једнака дела од целине, која је подељена на пет једнаких делова). 12. Шта значи : седам деветина ? осам петнаестина? Итд. 13. Једна је књига подељена на 24 главе. Један ђак прочита за дан 7 глава. Како би се то казало, колико је делова од те књиге за дан прочитано ? (Седам двадесет-четвртина). 44. 1 дукат има 12 динара. Колико износи 1 динар од дуката ? (Једну дванаестину). А 5 димена однело, осим тога што је и потешко речима заменити и исказати сав онај рад који се са свим брзо и лако даје само на самим дрвцима извршити. На нослетку приметићемо још и то, да употреба ових дрваца ниЈе у свету нити у нас нова. Сви учитељи, који су изишли из Учитељске Школе, а и многи Други, знају за њих и умеју развијати на њима сваки рачупски задатак из обдасти како простих тако и десетних разломака.

нара? — Ако хоћемо некоме да поклонимо 7 дванаестина дуката, колико ће му динара дати ? 15. Колики је цванцик спрам дуката ? 16. Колика је стона спрам хвата ? 11. Који је део од дана 1 сат (2, 3, 5, 7 сати) ? 18. Који део од године чини 1 сат ? 19. Који део од дана износи 25 минута ? 20. Шта је разломак ? Разломак је неки део од целине, која је иодељен а на неколико једнаких делова.

21. Како се могу добити четири петине динара ? (Ваља 1 динар поделити на саме петине и одвојити на страну четири петине). А кад има неко четири петине динара, да ли је то баш свакад добивено од једног динара ? (Може бити, да је то добивено од 4 читава динара, пошто се од свакога узела по 1 петина). 22. Како могу дакле постати четири петине ? (Четири петине могу поетати или од једне или од више целина. Ако су поетале од једне целине, онда су од 1 целине узета 4 дела, пошто се сама целина поделила на 5 једнаких делова. Ако ли су четири петине посгале од више целина , онда је најприродније претпоставити, да су постале од четири целине, пошто се свака поделила на 5 једнаких делова и пошто је од сваке одвојен по један део).

23. Кад претестеришемо једно дрвце на 6 једнаких делова, 1 како ће се звати ти делови ? (Шестине). Колико шестина иде у једну целину ? 24. Колико 5-тина, 7-мина, 8-мина, 9-тина итд. иде у једну целину ? 25. Колико 3-ћина, 4-тина, 5-тина, б-тина, 10-тина, 12-тина, 15-тина, 30-тина, 60-тина излази из 1 дуката ? 26. Почни бројати од 1 дванаестине и продужи докле не изиђе 1 целина. 21. Кад се каже 4 петнаеетине, колико треба још до потпуне целине ? 28. Одузимај од 1 целине све по 1 десетину, докле ништа не остане. 1 Иоказати на дрвцима.