Просветни гласник

56

Ј Ј б о у години 1881

Тако кад је Меркур изиеђу земље и сунда, онда му је осветљена иовршина окренута сунцу и ми га не видимо; онда је „млад Меркур". Еад је пак иза сунца т. ј. кад је сунце између земље и и Меркура, онда ми видимо осветљену половину Меркурову т. ј. онда је „нун Меркур". Исго тако могу се видети „нрва" и „последња четврт," али наравно кроз дурбин. По кадшто Меркур у своме путу дође у такав положај да управо пређе испред поврпшне сунчеве, и да је већи или ближи к нама, онда би имали за то време помрачење сунца , које би нроизвео Меркур. Међу тим је Меркур врло мали, па то прелажење његово испред сунца голим оком и не примећујемо, а кроз дурбин се то лако може видети. Пролажење Меркурово испред сунца не бива сваке године; ове године ће Меркур проћи испред сунчеве површине и то 26 Октобра око поноћи, дакле ми га нећемо видеги. Најзгодни^а места за посматрање овог прелаза биће Јапанска острва, Нова Холандија и Нова Селандија. Дело прелажење трајаће нешто више од четири сата. Ово прелажење јесте по реду једанаесто овога века: последњи пут је Меркур прелазио испред сунца 25 Априла године 1878 пред вече. До краја овога века биће их још два (свега 13 за сваких 100 година), и то 28 Априла 1891 године после поноћи и 28 Октобра 1894 године пред вече, па онда 1907 године. Пролажења Меркурова понављају се истина у неправилним интервалима, али опет периодично и то сваке 13, 7, 10, 3, 10 и 3 године. Ове године ће се Меркур у своме пролажењу највише нриближити средишту сунчевом, те ће и његово прелажење сад најдуже трајати у целом овом веку. Пошто Меркур није увек подједнако далеко од сунца, то се и не може видети преко целе године. Јер кад је сувише близу до сунца, онда одма после сунца зађе за хоризонат, или се мало пре њега роди док се још добро види, те тако његова светлост спрам сунчеве ишчезне. У опште Меркур се може видети само у вече, одма после заласка сунца или из јутра, мало пре изласка сунчевог. Ове године видеће се Меркур голим оком у ово доба: на 3 / 4 сата после заласка сунца 8 Фе-

бруара, 6 Јуна, и 5 Октобра; виђење ће трајати за шест дана пре и после овог средњег времена. Са Меркура се земља види као врло сјајна звезда и најсветлија је око поноћи за ону полукуглу Меркурову, којој је ноћ. Исто тако може се у извесним приликама голим оком видети и месец како обилази око земље. Друга планета пошав од сунца јесте Венера, која је далеко од сунца 107,000.000 километара. И она се окреће око сунца по елиптичној путањи, еамо се та елипса врло мало разликује од круга. Цео свој пут око сунца свргаи Венера за 224 наша дана (толико траје њена година) и прелази сваког секунда 34.600 метара. Венера се окреће и око себе и то за 23 сата, 21 минут и 24 секунда: дакле њен дан мало мање траје од нашег. И Венера као и Меркур може да се види само у вече и онда „се зове" „вечерњача" и у јутру и тада је „ зорњача", јер и она поеле дужег или краћег времена зађе еа сунцем или иде испред њега. Пошто је она најближа планета до земље а доста је близу и сунцу, то је најеветлија звезда на нашем небу. По кадшто је тако јаке светлоети, да се у извесним приликама може видети и дању, те је зато наш народ зове „Даницом". То јеједина звезда, која се може видети дању. Пошто и Венерин пут пада између земље и сунца, то исто тако важе и за њу оне мене, које рекосмо и за Меркура. И Венера се кроз дурбин види као „нова," „пуна," као „прва" или „носледња четврт." Венера је сад (у Јануару) „вечерњача" и одма после заласка сунца може се видети на југозападном и западном делу неба, па све до 7 2 9 сати у вече. Она се лако може познати јер је на том крају сама и најсветлија. Она је „вечерњача" од месеца Новембра 1880 год. и биће непрестано све до краја Априла 1881 године. Најдуже ће бити над хоризонтом 8 Фебруара; почетком Априла (3) видеће се само у Г/ 2 сахат. Јуна месеца већ се неће више видети као „вечерњача", али од тада ће се рађати на истоку као „зорњача." Почетком Јула (1) месеца, видеће се пре сунца за читава 3 сата и 9 минута а после ће се све већма приближавати сунцу, те ће се све краће време видети док је опет крајем Децембра нестане.