Просветни гласник
НЕБО У ГОД
и н и 18 8 1
57
И Венера може у свом путу да дође тако } да нређе иепред сунца, само то бива много ређе но код Меркура и свега два пут у 100 година. Овог века Венера је прешла испред сунца 26 Новембра 1874 први пут, па ће прећи опет 24 Новембра 1882 године из јутра рано и то прелажење њено трајаће више од 5 т / 2 сати. Са Венере се види Меркур и земља као најсјајније звезде. Што је важно, са Венере се земља види у најлепшим призорима, који ее икада могу видети у целом сунчаном еистему; по сјајноети земља превазилази и најсјајније звезде. IIIта више Венерци (ако их има) могу познати голим оком да се земља окреће око осе, јер ће им се површина земљина појављивати час зелена, час плаветна, жута или бела, како је кад њима окренут какав зеленилом обраетао предео, шоре, пустара или облаци 1 . У исти мах видеће и месец као светлу тачку како прати земљу али он неће мењати своју ејајност. По распореду планета, требало би сад да говоримо о земљи и месецу, но како земља не може бити овде предмет посматрања, то ћемо рећи неколико рећи само о месецу. Осим обичних мена месеца и његова два помрачења, која смо већ споменули, имамо још да додамо, да ће он у свом путовању око земље долазити у такав положај, да ће нам 1881 године више звезда заклонити за неко извеено време. Заклониће свега 20 звезда, но ни једна од њих није већа од IV величине а има их V и VI, те зато их нећемо понаособ побрајати. Досад описане планете звале еу се унутрашње, јер су њиове путање биле мање од путање земљине и положене су између земље и сунца. Прва спољашња планета јесте Марс. Он је удаљен од сунца за 224 мулијуна километара и пошто је земља од сунца далеко за 150 милијуна километара, то је очевидно да путања Марсова обухвата земљину. И Марсова путања је елиптична а Маре је обиђе за 687 дана наших (толико траје његова година), прелазећи 23.850 метара за секунд. Дознало се, да ее Марс и око себе окреће и то за 24 сата, 37 минути и 23 секунда ; дакле толико траје дан и ноћ на Марсу. «1_.е8 Теггез с1и С1е1». раг 0. Паттапоп.
Марс се може видети голим оком на небу као звезда прве величине. Од свију осталих звезда одликује се својом црвеном светлошћу. Почетком ове године неће се видети, јер еамо на 1 '| 2 сахат пре сунца излази, но онда је толико видно да се он не види. Што даље идемо у годину 1881, Марс ће се све раније рађати, док се најзад у месецу Октобру не роди око 12 сата на истоку као звезда врло сјајна, а светлоет ће јој све већма расти. У то доба долазиће на меридијан у 6 сати из јутра. Новембра месеца родиће се већ око 11 сати а кроз меридијан пролазиће у 4 сата из јутра. Првог Декембра биће на источном небу већ у 10 сати а крајем Декембра у 9 сати у вече. У Јануару и Фебруару идуће 1882 године сијаће још за ране вечери на јужном и југозападном небу. Пошто Марсова путања обухвата земљину, као што земљина обухвата Венерину, то се и земља према Марсу понаша онако исто као и Венера према земљи. Другим речима, са Марса се земља види као врло сјајна звезда и то само у вече или из јутра ; дакле земља је за Марс „вечерњача )Ј или „зорњача." Поеле Венере и Марса најсјајнија планета на нашем небу јесте Јупигер, једно зато што долази одма после Марса, а друго зато што је највећа планета у целом сунчаном систему. (Пречник Јупитеров 11 нута је већи од земљиног). Он је удаљен од сунца 770,000.000 километара и на тој даљини обилази око сунца са брзином 12.900 метара у секунди, а то је мало мање од половине земљине брзине, која износи 29.786 метара у секунди. Део тај пут сврши Јупитер за 4332 дана земљина или за 11 година, 10 месеци и 17 дана и ето толико траје једна Јупитерова година. Истина, да се Јупитер обилазећи око сунца креће са брзином више од половине мањом но земља, али он у обртању око своје осе иде више од два пут брже но земља; његов дан и ноћ у место да траје 24 сата као и наш, траје само 10 сати, и сунце му је на хоризонту само 4сатаи57 минута. Према овоме Јупитерова година броји 10.455 својих дана. Почетком године 1881 Јупитер још дању пролази кроз меридијан, тако да кад се емрачи, 8