Просветни гласник
БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ
Ш Е 0 Л 1 М А
67
предавање о фотофону у друштву цивид-ипжињера у Паризу. Поред описа саме справе, он је још иавео неке своје назоре о ФотоФону. Тако он вели: Зпа се да фотофон претвара звучна треперења у светлосна и обратно претвара треперења светдосна у звучна, тако да се треперење сваког светдог зрака може иретворити у звук, као особит музичан комад. Грехам Бед, веди он даље, чинио је опите са сунчевом светдошћу у свом фотофону , но како небо не бејаше сасвим чисто, то свакц час обдади прекпдаху сунчеве зраке, који надаху на седен његовог ФотоФона. Обдацимаиспрекиданисунчеви зраци, изазваше испрекидану спроводну моћ у седену, усљед које затрепери мембраеа у тедеФону и — облаци ироиеваше. Кад је Бед разговарао једнога дана саЈансеном, директором звездарнице из Медона, паде му на памет сасвим ориђинадиа мисао и то да примени фотофон за посматрање сунца. Кад се дурбином гдеда на сунце, впде се на њему многе тамне неге, ради којих постоје многе претпоставке. Еако т .:ад, тих пега има више идп мање, а често се и оне саме по ведичини н обдику мењају. С тим променама сунчевпх нега, тесно је везана и нромена сунчеве светлости а ми сад знамо, да смо у стању сваку промену светдости да претворимо у звук, дакде — и сунце Ке ироаевати. На тај начин од сад ће се испитпвати и остаде звезде и свака ће за се, дати према особитој промени своје светлости, и особити звук који треба само чути. До сад је хор пданетски ностојао само као уображење појеДиних појета, а сад ће се тај хор моћи још и чути. Ето шта се у будуће очекује од ФотоФОна. Без сумње да ће сад астрономски појави — који су се до
БЕхДЕШ^Е О ПРОС; Ј1 ред*лог г. министра просвете и цркв. посиова народној скупштини за измену и допуна закона о устројству гимназија У најновије време у свима се државама поклања заслужена пажња ередпој настази (тз^гисШп весопсћпге). Стојећи на средини између основне наставе (т81гисНоп ргтшге), која даје најнпжп сгупањ знања за обичне потребе у животу а приирема основе за даље учење, и између наставе стручне, која има задатак да образује учене људе по појединим струкама, средња настава врши двосгрук задатак: она даје оно што се зове оиште образоване, она, то јест, учи знањима, без којих не може бити ниједан образован човек, и — уз то — она приуготовљава за праву вишу стручну наставу. За то средпа настава и има општи део, којему претежно одговара нилса средња настава, и посебни део, који се грана нрема главној разлици више стручне наставе и којему претежно одговара виша средња настава. У вишој средњој настави сами
сад опажали само оком — кад се од сад почну посматрати још и увом, да ће много што шта у астрономији изменити, многе ствари усавршати а неке још тек открити. У телеФону и микроФОну који су нам већ познати удружпде су се две врло важне гране Физике : звук и електрицитет; удружење електрицитета са еветлошКу дало нам је још важнију справу а то је телеФот. Но у фотофону заједнички раде три најфинје гране Физике: звук, светлост и електричност, зато је производ и њих трију тако потпун. До сад се човек довијао како ће чути најбдижег друга из суседне куће, седа, вароши иди државе; кад је то постигао телеФОном, онда му је и то бидо мало, хтео је да чује све и што види и што не види, па се најзад машио да дозна какви звуци ностају и на телима, који су ван земље, у висионн и као што впдимо и то му је исиало за руком ; то је постиго фотофоном. Да завршимо нашу белешку о фотофону речима једног руског хроничара, који говорећи о фотофону п његовој примени, овако се изражава: 1 „Настало је доба, кад ће се нојезија морати поклоиити и положити оружје пред науком, јер ни један појета, па био он и вајђеннјаднији и са најјачом уобразиљом, није смео ни замисдити оно што је данас наука остварила. Који је песник смео рећи : „зрак сунчев донеће нам реч утехе, наде .... иди љубави ?" ЈА. ј^ТАНОЈЕВИ-К . 1 С. Иетерсб. ВЈдомостн, Бр. 287.
ЕТИ И ШЈ^О^АМА се собом одвајају правци кдасични и реални, од којих ирвн приправља за изучавање наука историјско-Фидодошкпх и правних, а другв за изучавање наука природосдовно-математичких. Иодели ова два правца, подожен је и у нас темељ 1865 године оснивањем реалке као засебне шкоде, а правци су се обделавања наука и вођења наставе у средњим шкодама одсудно почеди рашчишћати касније , кад су законодавним изменама од 1873 у Ведикој Школи Факудтети строжије подељени према изискивањима више стручне наставе, и кад се тежњом за дељењем катедара по захтевима научне стручности почело одређеним правцем утииатиина нраваи научнога рада у средњим шкодама. Законодавним оддукама од 1873 поведен је посао реФормовања средњих шкода путем поступности, а узет је на око погдавито унутрашњи живот и рад школски заједно с корацима, да се што већма подигне мера у изискивању школскога рада и усиеха од ученика, ношто знање у онолико више и корисније му развија у колико је дубље схваћено, и пошто је