Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ СВИЛАЈИНАЧКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈ«

39

Као што се из евега овога види, ово су на олтару народне просвете доиста таке жртве, да би се могло пожелети, да се и многе остале варошке општине на то угледају, те да нам отаџбина буде доиста носилац оне велике културне мисије, коју јој је сама природа наменила. Нека је с благодарногпћу овде споменуто име и господина Александра Лавовића, Диверње, проФесора класичне Филологије на Московскоме универзитету, који је, походивши ову школу, поклонио 3 рубље — 2 сребрне и 1 банкнота — на школску књижницу. * % * И сиромашни ученици ове гимназије имају својих добротвора , за које ће се молити, да им стоструко накнади Онај, коме су узајмили, јер „ко сиротињи дели, Богу узајмљује". Његов а Светлост Наследник, Александар, у проласку своме са својим Узвишеним Родитељима, подарио је сиромашним ученицима ове вароши 15 дук. цесарских, од чега је припало ученицима гимназије 5 дук. цес. или 60 динара. Г. Милосав Протић, изванр. посланик и пуномоћни министар у Петрограду, 20 дин. Г. Стојан Бошковић, министар просвете (тадашњи) 1 наполАондор = 20 дин. И напослетку опет општина свилајиначка, која сваке године купује сиромашним ученицима гимназије књиге и остале школске потребе, што износи до 100 и више динара. * * * БЕСЕДА коју је о школској слави на св. Саву говорио проФесор '•ЈЗУРА јЗошковгга М о т о : Ви1се е4 с1есогит ез{; рго раича топ. Господо !.. Сакупљени овако у овом освећеном храму науке, пред светим олтаром истине, пред којим се сви просвећени народи клањају, — сполена ради, припалимо данас и ми своју воштаницу, у сл&ву и част првоме свом просветнику и врховној глави наше свете цркве. А у том поносном^

и милом сећању радосно ускликнимо : слава и част светитељу и учитељу Сави, слава сину Немањину, који, презревши господско уживање и краљевски сјај на двору оца свога, оде у самостан светогорски, да се у калуђерекој самоћи посвети науци, а на корист својега народа и своје отаџбине !.. Тамо на прибрежју Егејскога мора, до којега, по народној изреци, има сто конака, величанствено се уздиже Света Гора Атонска, а у њој сјајни манастир Вилиндар, чија је светиња у народу тако чувена и проелављена , да се прича , е ни тица свака не може у њ улетети. У томе светом самоетану, далеко од евога завичаја и својих родитеља, Свети Сава проведе лепу младост своју, учећи се и спремајући се за велико дело, које је спречило, те Србија не постаде поприште верозаконске борбе етрашнога Гима и лукаве Византије. Уједињеној и слободној Србији дретила је у то доба опасност са две стране. Страшни католицизам, који је доцније био један од главнијих чинилаца пропасги Пољске, које данае, може се рећи, нема више, — већ је почео ширити на наш државни живот свој утицај, у намери, да, у интересу католичке Угарске, стане на пут његовоме нравилном развитку, којему је Немања I већ био положио тврду основу, и покренуо га напред. То је била опасност с једне стране. А лукава Византија, која је вазда претендовала на земље Балканекога полуострова, радила је у наточ Гиму, трудећи се, да, тобож у славу Бога и вере, утврди на двору српских владалаца свој утицај. То је била опасност с друге стране. А таким двема силама Србија, као млада држава, никако не би могла одолети. — Као год оно у вреие ГеФормације на западу, тако би тада у Србији, за тућу корист, потоком потекла срнска крв, а у њој би утонула наша самосталност и наша потоња елава и величина, којој се дивио свет. Али у то тегако доба јавља се Свеги Сава са првосвештеничком круном на глави и еа отачаском љубављу спрам својега народа и своје отаџбине. Као оно бурни морски вали о стену непомичну, тако се одбише о њега две страшне силе, што прећаху Србији, која, добивши у лицу Немањина сина ЧЈ'