Просветни гласник

II Р О С Т И Р А 3 .1 О М Ц И

личник, се помножи еа старим бројитељем којим треба. И тако место 4 | 5 имаћемо 9 */ц 0 ', место 5 1 е

имаћемо 100 | 120 ;

место 3 !

имаћемо 45

место

,, имаћемо ' 0 ј 20 •

2. Некаје задато, да се доведу на најмањи заједнички именитељ ови разломци :

» | 4 | 11 13 1 б ј |9? 15 > 118? ј24» I30 9 јЗв*

Према изложеном радиће се овако : 9, *Ј», 18, 24, 30, 36. I 9, **, 24, 30, 36 8, 10, 12 4, 5, 6

3 2 2

2, 5, 3

360.

360 360 360 360 360 360

3x2x2x2x5x3 9—40 ; 40Х 1= 40; = 40 | 36 о 15 =24; 24х 4 = 96; 4 | |5 = ••| 1| .о 18 = 20; 20X11=220; '»| 1в == "®Ј ав б 24 = 15 ; 15 х 7 = 105; '| 24 = 105 ј 36 о 30=12; 12x13 = 156; 13 | 30 = 15в |, 60 36 = 10; 10x5= 50; а ј зе = 50 | 3 во3. Кад се деси да се ни један именитељ не налази неколико пута у ком другом , и кад нема заједничке мере најмање за два именитеља, онда се сви именитељи мећу собом помноже, и то је најмањи заједнички именитељ. Што се тиче бројитеља, ти се изналазе или на ноказани начин (дељењем заједничког именнтеља етарим засебним именитељима и множењем количника са старим бројитељима по реду), или се еваки бројитељ помножи са свима именитељима редом оеим евога. Ово се носледње не чини е тога, што се из главног (заједничког) именитеља деобом мора издвојити онолико колико треба за сваки бројитељ ширег разломка. Кад би се сви именитељи и за то §међу еобом множили, онда би изишао опет главни именитељ. По првом начину треба поделити главни именитељ сваким старим именитељем и количник помножити еваким сгарим бројитељем. Кад треба главни именитељ, који је поетао множењем евију засебних именитеља, делити сваким старим именитељем, онда је краће и не узимати тај етари именитељ, т. ј. нити најпре њиме множити остале именитеље , нити њиме делити главни производ (аменитељ). Што се бројитеља тиче, с њиме се мора радити, т. ј. њиме се морају помножити сви именитељи осим његовог, јер и по првом начину треба количник, који изиће по извр-

шеној деоби главног ииенител>а са етарим, помножити са сваким старим бројитељем. (Количник овде и није ништа друго до производ свију именитеља осем једнога, т. ј. онога с чијим се бројитељем множе с.ви остали именитељи). 4. Њ пр.

• 2 1 3 3 2 3 > I 5 Ј ; 7 Ј ј 4 Ј 11 1 •

3x5x7x4x11 - 4620 1x5x7x4x11 = 1540. Или: 4620 : 3 = 1540; 1540x1 = 1540. 2x3x7x4x11 = 1848. Или : 4620 : 5 = 924; 924x2=1848. 3x5x3x4x11 = 1980. Или: 4620 : 7 = 660; 660x3 = 1980. 3x7x5x8x11 = 3465. Или : 4620 : 4 = 1155 ; 1155X3 = 3465. 2x4x7x5x3=840. Или : 4620 : 11 =420; 420x2 = 840. Дакле је: 1540 . 1848 . 1980 ! = 4620 *' "

4620 3465

4620

2 ? 11

840

4620 4620' 5. Да ее доведу на најмањи заједнички именитељ ови разломци :

а.

У«

5 /в,

V / 9'

*/»

б.

3 / / 8?

/ 12

в.

к,

"/ /24Т

1 %о

г.

Ув,

Ум

3 /, ; 7 13 '

д.

3 /

V •

/3'

/ 5'

/V)

/в: '

б /

7 /

и/

/ 8?

/ 9?

/12?

15'

е.

3%,

5 2 /„

10 5 / в ;

ж.

5 1 /,,

4/ 15 -