Просветни гласник
88
П Р о с : Т н Р А 3 .1 О М Ц и
одузети 25 | 40 и остаће 8 | 40 или '| 5 . Дакле, број који је за 5 | 8 мањи од 30 | 40 јесте 1 | 5 или 8 ј 40 . 16. Једном човеку има 4б : | 12 године. Његов је брат млађи од њега за 18'| 4 године. Колико је година његовом брату? [48 — 18 — 30. 'ј 52 — »| 4 = '| 12 — = 1 2 — 1 ј 3 ■ 30 -)- 1 13 =• 30 1 јз год.]. 47. У једног човека има 60 5 | во дуката. Одатле иотроши 48'ј,., дуката. Колико му је остало? [60 — 48 = 12. 12 — 1 = 11 дуката 1 дук. = »о| во дуката. в0 | 00 5 | в0 =* 5 | в0 дуката.
дук. - 35 |, 0 дук-
30 ј
дуката. 11 дук. + 18. Колико је:
дук.
1«о дук. 11 1 12 дуката].
чини 2 грогаа; дакле 5 'ј, од десетине дуката износи: 32 грогаа. Према томе излази: 42 гр. 32 гр. = 10 гроша. 10 гр. = '| в дуката 20. Влато је у води лакше за "ј 18 од своје тежине, а сребро за »| 10 опет од своје тежине. Колика је разлика између злата и сребра гато се тиче губитка тежине у води ? ( | 45 ) 21. Гвож^е губи у води 'ј«, а олово 'јц од своје тежине. Колико губи гвожђе вигае од олова? — Вакар губи у води '| в од своје тежине. Колика је разлика између 1вожђа и бакра, гато се тиче губитка тежине? ( х |, 2 ). 22. Здрава људска длака (из косе) може да
3 ! 5
2' 7
= ? (" з,1.
потегли терета 38'| 8 драма, а коњска длака може
4' 11 5
3 (*20
— ? (Чво)
да поднесе терета 205*1» драма. Колико терета
5 4 |,
3 8
— 1
може да потегли коњска длака вигае од човечије?
8*| 3
- 5'| 4
= ?
(167 3 1 8 драма).
40 5 6
- 25'Ј,
= ?
23. Имам негато новаца у кеси. Да ми је још
14
81 19
= ?
8 3 | 10 динара, имао бих 2 дуката. Колико је но-
30
- 7-|.
= ?
ваца у кеси ?
27 1 ),
— 18 6 |,
= ?
(2 дук. = 24 дин. 24 д. — 8 3 ј 10 дин. =
19. Један човек има дневна прихода три и по /" 3 1 1 2 Л петине дуката I . дук. Редовно трогаи пет и 1 \ једну тремну десетине дуката 1-^ дук. I. Колико му новаца претиче?
= '1 -0, Јер Је
6 ||вЈ а __ 1 ј! 0 -
З 1
6 !,0 + 1 |»о = '| 10 дуката. Дакле: од дуката чини '| 10 дуката. Сад да се види, колико чини 5'јз
дуката. носи 15 |
161 21! 30 ! 30
3 10 дуката чини Ч 30 дуката, а 13 о — 1 ј 3 0 —
10 ИЗ-
16
зо дуката. • 11 0 ч 6 дуката. Дакле:
3(2 ! | з —— — Ј(7~ ! « ДУ ката -—И ли < помоћу целих бројева: Почем 1 петина од 1 дуката износи 12 гр., то ће 8 и по петине изнети 3X12 г | 2 Х 12 = 5 1 | 3 36-ј-6 = 42 грогаа. А гато се тиче ^ дук., то се прво има израчунати, колико износи 1 десетина дуката. 1 десетина дуката износи 6 григаа; 5 десетина износи 5X 6 = 30 грогаа, а '( д од 6 гроша
15 | 10 динара). 25. 84.—« = 7 "I . 2б! 2, 40 5 1„-
Писмеио 31 40 ~ 1 15 45 II ОЧ1 __ '2?| 114' ° 112 142
145 749]
■42
15 9
= 40' 5 |,
15'
25*1^ 27. Колико је: а. 13 — 7 2 |, = ? в. 18 - '| 19 = ? 59! 33 | — 2
160 101
б. 2. ђ-
15
165
I, 1 81
-~- = ? ж. 4
10 \ 8
89= 7;
3 — 4 П р а в и л а : 1. Прави—разноимени — ра.зломам одузимље се од иравога разломка,, иошто се оба доведу на једиаке именитеље. 2. Тако се исто ради, ако је у умаљенику мешовит број, а у умалитељу ирави разломак. (Ва даље види под 3.). 3. Ако се у умаљенику и у умалитељу налазе мешовити бројевћ. онда се цели бро-