Просветни гласник

ПРОСТИ РАЗЛОМЦИ

села Б до села Г има 19 , | 20 Км., а до села А до села Г има 26 3 | 4 Км. Колико има од А до Б, од Б до В и од В до Г? 26 1 Км. 14 А Б В Г I I -» » 16 '| 4 Км. 19 7 | 20 К м. 16. Има два ћупа масти. У једном има 16 4 | 5 литра масти. Кад се одатле одваде 2Ч 2 литра и преруче у други ћуп, онда ће у овом другом ћупу бити 19 ј 20 литра масти вигае но у првом. Колико има масти у оба ћупа ? 47. Од којег разломка треба одузети '| 15 , те да остане 13 | 40 ? 18. Ва колико ће се увећати разломак 5 | в , ако и бројитељу и именитељу додамо по 4 јединице? 19. На једном друму нодигнута су 4 моста. Од првога до другога има 2 3 | 4 часа више но од другога до трећега. Од другога до трећега има '| 10 часа вигае но од трећега до четвртога. Од трећега до четвртога има 2 4 |, часа. Колико има од првога моста до другога, од другога до трећега и од првога до четвртога ? А Б В Г

2»и ч. + (II-III) '/10 ч - + (III-IV) 2*/ 5 ч. 20. За колико ће се умањити разломак '| 8 , ако се и броитељ и именитељ умање за 3 јединице ? 21. Засаћено је 5 топола у једној линији. Од 1-ве до Ш-ће има 6'| 4 метра. Од 1-ве до 1У-те има 1Г| 20 метра. Од Ш-ће до У-те има 9 А ј 10 метра. Колико метара има од Т-ве до У-те тополе? ц х и м А Б В Г Л

6 \ м. 9 '| 20 м. 22. Шта ће бити с разломком п | 12 , ако се бројитељ умањи за 3 а именитељ за 4 јединице ? 23. За колико ће се увећати или умањити разломак "| 15 , ако се од бројитеља одузму а именитељу додаду 3 јединице? 24. Један је коњаник извршио на коњу трку за 4 минута. Првог минута прејурио је коњ 480 \ метара; другог минута 15 3 | 4 метра више но пр-

ј вога; трећег минута опет 15 3 | 4 метра више нодругога и четвртога минута опет 15 3 | 4 метра више по трећога. Колико је коњ прејурио свега за 4 минута? 25. У једном дућану има 3 џака каве. У првом има 25 4 ј 5 оке; у другом 2 2 | 4 оке мање но у првом; а у трећем 1 5 | 8 оке мање но у другом. Колико има каве у сва 3 џака ? 26. У 4 џака каве има свега 727 ока. У првом има 20 ј | 2 ока више но у другом ; у другом 20'^ ока више но у трећем ; у трећем 20 "ј 2 ока више но у четвртом. Колико је ока у ком џаку*)? Разрешење : I Четврти је џак најлакгаи, јер се у задатку вели, да је први тежи од другога, други од трећега, а трећи од четвртога. Кад бисмо хтели да и трећи џак буде толики исто колико и четврти, колико биемо ока из њега морали одвадити? (Онолико, за колико је тежи од четвртога, т. ј. 20Ч 2 ока). Кад бисмо хтели, да и други џак буде онолики колико четврти, колико бисмо из њега морали одвадити ? (Из другог џака морали бисмо одвадити онолико за колико је он тежи од трећега и још онолико за колико је тежи трећи од четвртога, т. ј. 20'| 2 -|- 20 х | 2 =41 оку). А кад бисмо најпосле хтели, да и први џак буде онолпки колико и четврти, колико бисмо морали из њега одвадити? (Почем је трећи џак тежи од другога за 41 оку, а први тежи од другога за 20 1 | 2 ока, то је први џак тежи од четвртога за 20 1 | 2 -ј- 41 -|- 6Г| 2 оку). Колико би се дакле морало свега одвадити, те да сви џакови буду подједнаки? (6Г| 2 -ј-41 -ј- 20'| 2 = 123 оке). Колико ће даклеостати ? (727- 123= 604 оке). По колико долази на један џак? (604: 4 = 151 ока). И тако по колико ока доиста има у сваком џаку ? У четвртом џаку има 151. У трећем има 151 + 20 1 | 2 = 17Г| 2 ока. У другом има 151-|-41 = 192 оке. У првом има 151 4" 6Г| 2 = 212 'ј 2 ока. И тако сва 4 џака износе: 4 X 151 + 123 — 727 ока, или: 151 + 17Г|, +192 + 212 г | 9 =727 ока). II Кад би се хтело, да сви џакови буду с ирвим подједнаки, по колико би се морало сваком додати ? (Другом би се морало додати 20'| 2 ока, *) Овај ћемо задатак решити за то, што има вигае начина, по којима се може расправити.