Просветни гласник

ЧПТАОНИЦЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

месту читалиште ако га нема, заведе, а ако таково већ поетојст, да му се иде на руку, да може опстати и од ползе бити. Попечитељетво просвете нада се, да ће начелничество очекивању његовом и у овом смотрењу одговорити. Начелничество неће пропусгити у своје време јавити овом попечитељству, кад је и у колико могло ову препоруку извршити. Ако пак читалигате у тамошњој варопш поетоји, нека јави у каквом ее етању оно налази." На овај распис одговорило је начелетво округа нњажевачког, да је у Књажевцу отворена чнтаоница о Св. Сави 14. Јануара 1860 године. Чланови су чиновници и грађани. Стање читаонице доста је још слабо. Од новина налазе се у читаонци: Сриске Повине, Дневник и ТУаМегег. Уз то моаи начелство, да се читаоници пошљу сви Гласници Српског ученог друштва. Начелство округа шабачког јавља: да ће се отворити читаоница у Шапцу 20. Фебруара 1860 године; чланова дотле уписаних има 62 и нада је, да ће их доцније бити и више. Из Крагујевг^а јављено је, да тамо поодавна има читаоница и да доста добро напредује. Начелство округа смедеревског јавља: да је пре 3—4 године била читаоница у Смедереву, и затворена је због малог учешћа. Сад пак због тога, што се пе може да нађе удобан локал за емештај читаонице и штоје одзив гра/ђана доста слаб, јер је евега 20 граћана обећало уписати се за чланове и то само с једним талиром годишњег улога, чита оница не може се у Смедереву отворити. Из Пожаревца јављено је: да ће се у недељу, 14 Априла 1860 год. свечано отворити читаоница, и да- има уписаних 100 чланова, који се обвезаше давати прилога по 4 талира годишње с условом, да ни један не може да престане бити члан, док се не наврше три године. У Горњем је Милановцу на Томину недељу 1860 год. отворена читаоница; уписало се 40 чланова, који по 2 талира годишњег улога плаћају на обдржање ове уетанове. Начелетво округа чачанског јавља, да је у Чачку, у Мају 1860 год. отворена читаоница, која има за сад 80 чланова, и нада је, да ће их доц-

није бити и вигае. Начелство не сумња, да ће се ова установа еве боље развијати. Алексиначко начелство јавља, да је живо али без уепеха радило на отварању читаонице у Алексинцу. Граћани се нису одазвали ни најмање под изговором, да је оскудно време и да нема удо бног меета за читаоницу. Начелства округа: београдског, ваљевског, јагодинског, крајинског, крушевачког, подринског. ћупријског, ужичког и црноречког, нису ни одговорила на акт министров, те се тако и не зна, да ли је било читаоница у њиним окружним местима. 1 Из ових извештаја в? { се, да је у Србији било свега 7 читаоница, и то једна у Београду а 6 у окружним варошима. Како су где нап^едовале читаонице, о томе нигде нема извештаја. На еигурно напредак није био такав, да би могао задовољити, те с тога министар проевете и дрквених дела 7. Децембра 1868 год. изда овај распие : „Позната је народна изрека, даје (( сдеп код очију" ко но зна читати. Тим је народ јасчо показао, колико уме да цени корист, која се може да има од читања добрих и поучних књига. Суд је тај толиво довољан, да мени не оетаје ни најмања потреба доказивати кориет од те вештине. Међутим остаје нам састарати се, како да ее у народу нађу добре књиге за читање и како да се удесе ирилике, да се што већи број може користити књигом и читањем. За ту пак намеру препоручујем начелсгву да оно настане, да се у његову подручију : 1. Заводе читаонице, где је год могуће, а то би било могуће онде где има школа. 2. У овакој пшоли већ има орман за чување књига и записака. Он може поелужити да се сместе и књиге или лиетови, које би општине набавиле ради читања у читаоници евојој. 3. Зграда за скупљање не мора бити бог зна како пространа и богато намеш гена: астал и неколико столица доста је да буде намештај за прво време. 4. Књиге пак за читање могу се препоручити понајпре оне, које имају за цељ да птире и тврде хришћански морал у народу, да снаже родољубље,