Просветни гласник
94
чит А онице ук
НЕЖЕВИНИСРБИЈИ
ОКРУзи
в Р
0 Ј
чит.\ОНИЦА ЧЛАНОВА
НОВИНА
КЊИГА
Алексиначки ....
2
35 1
?
?
Београдски
5
25 2
?
?
Ваљевски
1
118
?
?
Јагодински
1
?
?
?
Крушевачки ....
2
151
32
?
Подрински
2
?
?
?
Руднички
1
70
?
?
Омедеревски ....
2
?
?
?
'Купријски
3
172 3
?
?
Ужички
5
?
?
?
Црноречки
2
160
39
113
Чачански
1
72
?
?
У ових дванаесг округа било је дакле у почетку 1869 год. 27 читаоница. Кад од овог броја одузмеио читаонице, за које није јављено колико имају чланова, онда остају једанаест читаонице са 803 члана, или у средњу руку по 73 члана на једну читаонпцу. Према горњем броју читаоница долази једна читаоница у овим окрузима на 27.558 становника.*) Који су били бројеви за ноједине округе, то показује овај преглед.
0 к р у г
БРОЈ СТАНО-
ЈЕДНА ЧИТАОНИЦА ДОЛАЗИ
ВНИКА
НА СТАНОВНИКА
Београдски
63.880
12.776
'Купријски
55.888
18.629
Ужички
104.517
20.903
Алексиначки
48.136
24.068
Подрински
48.827
24.413
Црноречки
53.284
26.642
Смедеревски
59.980
29.990
Крушевачки
67-576
33.788
Руднички
48.275
48.275
Чачански
58.037
58.037
Јагодински
62.179
62.179
Ваљевски
83.483
83.483
Са свим другим редом иду окрузи, кад узмемо етановништво само из огих места, у којииа су чи-
1 За читаоницу у Бањи. 2 За читаоницу у Гроцкој. 3 Без Овилајиначке читаоницв,11о иоиису од 1866 годин-е.
таонице, и поредимо га с бројем читаоница. Тај ред види се из овога прегледа.
БРОЈ СТАНОВНИКА У
НА ЈЕДНУ ЧИТАОНИЦУ
0 к ? у г
ОНИМ МЕСТИМА ГДЕ
ИМА СТАНОВ-
СУ ЧИТАОНИЦЕ
НИКА
Руднички
858
858
Београдски
4.413
883
Ужички
6.209
1.242
Подрински
2.641
1.321
Крушевачки
3.729
1.865
Чачански
1 .922
1 922
Црноречки
4.498
2.249
Алексиначки
5.626
2.813
Ваљевски
3.066
3.066
Смедеревски
6.487
3.243
Ђупријски
10.850
3.617
Јагодински
4.429
4.429
Свега
54.728
2.027
Међутим и ово не може још да покаже, у коликој је мери при отварању читаоница заступљена била жудња за знањем или одржањем стеченог у школи знања. Оно би се могло у неколико доказати, кад бисмо имали број чланова ових читаоница, и кад бисмо знали којем су сталежу ти чланови припадали. Нема сумње да је пре свега јача писменост диктовала потребу отварања читаоница, илп бар помогла да се ова установа боље утврди. Но пре евега и у овоме била је добра воља и заузимање појединих грађана свакад од јачег уплива. То се нај боље види из овог прегледа.
0 Ћ* р V 4 И
БРОЈ ПИСМЕНИХ СТАНОВНИКА У МЕСТИМА
ОД 100 СТАНОВНИКА
V 11 I Ј О И
ГДЕ СУ БИЛЕ ЧИ-
БИЛО ЈЕ ПИСМЕНИЖ.
ТАОНИЦЕ
Руднички
335
39 .04
Чачански
650
33 .28
Крушевачки
1.163
31., 9
Јагодински
1.365
30 .82
Ваљевски
914
29. 81
Смедеревски
1.436
22 .14
Ужички
1.331
21 .43
Алексиначки
1.198
21 .29
Црноречки
778
17 .34
Ћупријски
1.818
16 .76
Подрински
307
11 .62
Београдски
345
7 .88
Свега
11.640
21 .27