Просветни гласник

Н А У Ч Н А X I' О Н Н К Л

Увом зовемо онај орган нашега тела, на који дјејствују звучпи нојави. С поља се вндн уво у виду ушне шкољке , ко ! а се сужава у ушну цев и која сад улазп у лобању. На крају ушне певи налази се косо разапета једна мембрана а то је бубна опна. Она потпуно затвара спољашну цев ува и заједно са шкољком зове се још и сиољашње уво , за разлику од сррдпсг ува, које после долази. .Још даље у лобан.и смештено је и унутрашње уво, у коме су битнн делови за чувење. Средње уво саставља бубна дупља , а то је простор који долази одма после бубне онне н у коме се налазе слушнс кошчице-, свега четири. Слушне кошчице одржавају свезу између спољашњег и унутрашњег ува и да њих нема, та бп веза била нрекинута. Те кошчице пмају своја пмена и зову се •лекип, накочан,, сочивка и узенгија или стрсмен, а то зато, што свака од њих наличе на те ствари. Одма до бубне опне долази чекић и једним својим делом , главом, наслања се на саму бубњачу; за дршку чекића везан је .један крак наковња а за други крак припета је сочнвка или еилвијева кошчица. После ње долази стремен или узенгија , која је ужим делом спојена са сочивком а шири крај изгледа елиптпчан , управо као онај део узенгије на који се нога меће. — То је било среди.е уво или бубна дупља са својим кошчицама. После средњег ува по реду долази унутрашње уво или тако зваии лавиринат, који је најважнији део слушцог органа. Унутрашње уво подељено је на три главна дела: на аредворје или трем, на ауж и па три аолукружна канала. На предворју има две рупе, једна овална или елиптична а друга округла.; ова округла затворена је једном танком опном а овалну затвара стремен својим пљоштим овалним делом који потпуно запада у њу. Други део унутрашњег ува зове се пуж а то зато, што заиста наличи на ту животвњицу. Најпосле долазе три полукружна канала а то су три у полукруг савнјене шупље цеви. Цело унутрашње уво исиуњеноје једг(ом течношћу. која се зов е слуиша вода и у њој пливају конци слушног нерва, који долази из мозга и нроносе до мозга оне упечатке, који постану у унутрашњем уву — дакле мн чујемо. Чувење пак у самој ствари бива овако : Још кад смо говорили о телеФону, ми смо казали да само оно тело даје од себе звук које је у стању до извесног броја да. затрепери. Рекли смо опет тамо, како се звук простире кроз чврста тела, течна и гасовита. У нашем уву звук се простнре кроз сва та три стања материје. Исто тако споменули смо на другом месту, да се звук не може прострети онуда, где нема ко да га пренесе, дакле где нема материје, која ће исто тако затреперити као и оно тело што је звук дало. Чувење ностаје тек у мозгу, да звучни таласи до мозга дођу , треба да га извесн и делови нашег ува пренесу. То врше сва три дела ува, која смо напред

онисалн. Треперења тела неког, од кога долазн звук, распростпру се на околни ваздух и ударе на спољашњн део нашега ува , на шкољку ; ту се та треперења у пеколико прикупе и концентришу у сиољашњу цев ува , те се тако саонште оном ваздуху што је у њој ; овај пак ваздух нренесе та треперења на бубну опну . која као што већ знамо дели спољашне уво од средњега. II опна та затреперп онако исто као и онај ваздух испред ње и сад она та треперења нреноси у средње уво и то тако да најпре затрепери она ситна кошчица у средњел уву што се зове чекић , за њом наковањ па сочивка и најзад стремен ; дакле треперење се пренело непрекидно и кроз средње уво. Знамо да спљоштени део стремена затвара онај овални прозорчић на трему , који је испуњен слушном течношћу , те та1Го треперење, које је дошло до стремепа преноси се сад на ту слушну воду те и она у свима деловима унутрашњег ува затрепери илн боље рећи заталаса се. У тој води растурени су кончићи слушног нерва , који сад морају да затрепере онако исто, а то у исти мах буде и надражај за нерв; тај се надражај кроз нерв спроведе у велнки мозак, где тај надржај изазове у нашој свести упечатве чувења т. ј. ми смо чули. Дакле да би могао човек да чује, тражи се пре свега да пма здрав нерв за чувење , који ће из унутрашњег ува пренети надражај до мозга а за тим се тражи, да и она веза, која постоји ночев од шкољке спољашњег ува, не буде нигде прекинута, како би се потрес који долазн од звучећег тела могао без прекида пренети до унутрашњег ува, те да тамо надражи слушни нерв. Било да је сам нерв повређен, било пак да је она веза између спољашњег ува и слушног нерва прекинута, чувење неће се осећати . то значи такав је човек глув. Ако се дете такво роди, онда обично глувоћу нрати још један чулни недостатак : такво дете не може никад научити да говори, дакле остаје глуво-немо. Немо остаје зато, што оно може само онај звук ионовити и научитп, који чује од другога, а пошто је чувење ирекинуто, онда свака свеза са спољашњим светом у том смислу престаје и дете остаје на свагда и н<мо или бар дотле докле му се слух не поврати. До сад је било свеједно, да ли је код човека сам слушни нерв оштећен или је она свеза између сно- I љашњег и унутрашњег ува нрекинута на неком месту, ■ (т. ј. да, нема на пример бубне опне или ма које од оннх слушнпх кошчица); у оба случаја посљедице су Исте: човек остаје глув, а ако је такав дошао на свет онда и глувонем. Али ми ћемо сад показати како то није свеједно. Човек, у кога је слушни нерв нездрав и оштећен, тај остаје глув на свагда или бар до оног времена, док нерв не оздравЋ ; на против ако је код човека слушни нерв.здрав а само је бубна опна нро-