Просветни гласник

НАУЧНА ХР

О Н И К А

105

ваљена или која кошчица из средњег ува поремеили оштећена, онда се оиет овим најновијим пронадаском може слух вратити. Јер је гдавна дељ код чувења да се слушни нерв надражи па дошао тај надражај кроз спољашње и средње уво шш другим којим путем, то је сасвим свеједно. Пре него што пређемо на издагање самог проналаска, да сноменемо још једну врло важну околност, која постоји у анатомском склопу нашег слуншог органа. Сви нерви који иду у наше чулне органе, нолазе из нарочитих места у великом мозгу и пролазећи кроз извесна места у лобањи, иду сваки у свој чулни орган. Уз то ваља још узети на ум, да ти нерви, пролазећи кроз лобању, ие иду еасвим одвојени, свак за се, него се на више места једни с другима састају па се опет поделе и т. д. Из мозга полазе свега дванаест пари нерава, који се већином шире по глави а неки од њих прелазе и у горњи део трупа. Тих дванаест пари нерава јесу : I нерв за мирисање (иде у нос и служи за мирисање); II видни нерв иде у око и ирима светлосне надражаје; III и IV пар нерава иду у очне мишиће и окрећу очну јабучицу; V пар нерава веома се јако грана и зове се троструки нерв а иде у многе делове главе као што ћемо мало после видети. И VI пар нерава служи да окреће очну јабучицу у извесном правцу ; VII пар, личнн нерв иде гећином у мишиће лица ; VIII пар слушни нерв иде У унутрашње уво. Од остала четири пара нерава неки И ДУ У језик и ждрело а неки у извесне делове горњег трупа. За нас је од највеће важности на овом месту VIII нар нерава, т. ј. слушнн нерв, који полази са извесног дела мозга (са дна четврте мождане коморе) и ирошав извесним путем, дође до унутрашњег ува; ту се подели на двегране, одкојих једнаиде у онај део унутрашњег ува који назвасмо пужем, а онај други крак у трем ; ту се разгранају у слушној води која иснуњава сво унутрашње уво и иримају звучне надражаје да нх спроведу оном делу мозга, са ког су и пошли. Но овај нерв пошав из мозга не иде својим путем до слушног органа сам, него се удружи са личним паром нерава (VII), па са њим иде заједно донекле и тек онда се за се одвоји и иде на сво^е одређено место. Онај иак лични нерв, грана се на потиљку , у кожи, око ува, а најглавније гране његове дониру у ушну жљезду. Још од веће важности за нас јесте онај пар нерава, који горе назвасмо трострукнм нервом (У пар). Овај нерв има више кракова; тако један његов крак иде и грана се по неким деловима ока као на пример по горњем капку; друга грана која се зове горњовилична расипа се у све делове горње .вилице, снабдева нервима образе, деснп, горњу вииицу п све зубе у њој. Трећа грана зове се доњовп.

лична и своје огранке шаље у десни доње вилице а и у све њене зубе. Овај нерв везан је још са шест нерваних чворова тако званих ганглија од којих се једна зове ушна ганглија и њени нерви иду у неке делове ува. Но осим тога што троструки пар нерава стоји у свези са том ушпом ганглијом , стоји он још и у непосредној свези са самим слушним нервом, који проводи у мозак онај звук, који је у унутрашњем уву њега надражио. Дакле из овога јасно сљедује, да је слушни нерв у свом путу од мозга до ува, у свези на једном месту са личним нервом , који иде у извесне делове лица, и још са троструким нервом, од кога две најглавпије гране иду у горњу и доњу вилицу и гранају се у зубима. На овај су начин зуби како горње тако и доње вилице у свези са слушним нервом. Према томе и потреси, који се произведу на зубе, саопштиће се њиовом нерву а овај потрес пролазећи кроз троструки нерв у мозак саопштиће се и слушном нерву , који са троструким долази у свезу и изазваће у унутрашњем уву надражај на слушни нерв , који ћемо ми осетити као звук. Ето на тој свези између зубних нерава и слушног нерва, основан је тај веома важан проналазак помоћу кога ће многи, који су мислили да ће за навек за њи бити изгубљен звучни свет сад моћи чути као што су то и у практици многе пробе најбоље доказале. Помоћу те везе између зубних нерава и слушног органа може се звук спровести до слушног нерва и чути па ма била и ирекинута она неноередна свеза између спољашњег и унутрашљег ува, т. ј. ма била повређена бубњача или која слушпа кошчица у сред њем уву. Тај важан проналазак учинио је једаа Американац, проФесор Рихард Род, човек који је и сам од впше година патио од глувоће. На тај проналазак навео га је случај.Тако онје један пут узео међу зубе свој џепни сат и на његово дивно чудо, чуо је тикање сата сасвим јасно. Ова појава привуче већма његову пажњу и натера га да мисли како ће се њом користити. 0 тога он почне мислити како би нанравио какву згодну снравицу, која ће опај звук што с ноља долази ојачати и спровести на зубе а помоћу њихових нерава и на слушни перв. — Резултат тог размншљања јесте аудиФОн. Сама справпца је врло нроста: састоји се из једног пресавијеног листа тврдог каучука, ко.ји се лист може јаче или слабије савити , тако да се од њега направи згодан апарат за прикупљање и ојачање звучних треперења. Тај се листић држи међу зубе и сваки звучни талас, који удара на аудиФон, нренеће се кроз зубе на њиове нереве а помоћу нЈих надражиће се слушни нерв у унутрашњем уву. Оиажено је, да се самогласници лакше могу чути аудиФоном него