Просветни гласник

106

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

сугласници. по у томе се глуви помажу глсд ајући говорнику у усне и према њиовом разном намештању могу да их боље разуму. На овако првобитоном аудиФону најбоље се чуда музика а теже пзговорене речи. Но европски научњаци су поводом американског проналаска у многоме изменили и усавршали сам апарат. Тако на првом месту је познати Физичар и проФесор Коладон из Женеве, учинио измену на аудифону заменивши лист од тврдог каучука простом углађеном крутом артијом. Овај аудиФОН од круте артије врши исту дужносг коју и тврди каучук, само је апарат сад много јевтинијн, тако да је од 50 Франака спао на 50 сантима. Др. Флечер у Уерингтну у Енглеској као најосетљивији материјал узео је танку дашчицу од брезовог дрвета, која се пре употребе над воденом паром мало искриви и за ту дашчицу утврди једна дршка за држање. Као тпто многи подаци показују, нокушај, нренети звук кроз зубе до слушног органа, није сасвим нов, јер још у другој половини прошлог века служили су се учитељи глувонемих са танким оструганим дрветом, те су се њима а посредством зуба разумевали са својим ученицима. Но још тада се видело да такав начин нреношења звука може бити од користи само онима, код којих је слушни нерв здрав и неповређек, док код оних, код којих је нерв оштећен, он не помаже ништа. У једној књизи, која је у Берлину изашла године 1791 стоји ово написано : .Може се дати глувима један танак штапић међу зубе но уснама се не сме додирнути ; други крај штапића говорник узме у своје зубе и тако са глувима говори и пита на што му ови одговарају." Тада се говорило, да је ту методу пронашао тадашњи лекар Бухнер, који је написао једно делце о томе „како се уче глувонеми да говоре и лишу (Гисен 1777 год.) Сам чувени музичар Беховен кад је свој слух у доцнијим годинама изгубио служио се тим начином да чује. Он је један дрвени или метални штаиић узео међу зубе а други крај наслонио на гласовир, и слушао. Нелатон је исто тако разговарао са глувима узевши један крај штапића о своје зубе а други је дао да држи онај с којим је говорио. Доктор Лареј прича врло важан Факт за једног глувог инвалида како је он чуо звуке на тај начин, што му је глава била наслоњена на кревет на коме је лежао. Исто тако др. .1ареј вели да Китајци за то знају од незапамћених времена; њиови глуви имају мале плочице, којих један крај узму у своје зубе а други наслоне на уста говорникова.)* У носледње време се та.ј апарат н под именом ,дентафон л справља у Америци, тако да се може носнти у џену и у свакој нрилици употребити. *) ТЈеђег 1апЈ ишЈ Меег» Ј6 47, 1880. ") «Руек. Бр. 30-2, 1880 г.

Сад још да наведемо Факта, која доказују и потв РђУЈУ Т У велику важност аудиФона код немих и глувонемих. Оиити чињени у Цинцинату (Америци*) иоказали су овај уснех: Једна девојчица била је сасвим глува и са њом су разговарали помоћу тог апарата на даљини од седам метара тако добро да је она понављала од речи до речи све што јој је гчворено. Друга једна девојчица која је била глувонема од рођења, ноказивала је мимиком и заацима, да је чула неке звуке, које ма да није разумела, опетје иознала неку разлику међу њима. Друге оните чинио је сам ироналазач Роде у Чикегу у заводу за глувонеме и то пред многим проФесорима и лекарима. Између осталога раздали су целој школи глувонемих аудиФон у зубе и једна од нрисутних госнођа почела је неватн. Тек што је пустила ирве звуке, а на лицима тих јадних људи показа се велико дивљење, које се наскоро претвори у радост и весеље. ,.1епо је било видети" веле они, „како су глувонеми давали знаке, да су пренеражени необичном за њи нојавом ; они су према дизању и спуштању гласа невачице исто тако махали гдавом и рукама, само да покажу свима, да су чули и разговетно разликовали до тада никад печувене звуке " Ево каких нрлмера наводи други.један лист***) .Опити са глувонемима показали су, да је аудифон за њих врло важпа снрава, иошто нотпуно замењује спољашњи слушни орган. Помоћу њега глувонеми не само чују звуке, него распознају и речи и уживају у музици а то су доказале многе иробе чињепе у том смислу. Но аудиФОи обећава важних услуга у сваком обзиру, као што се може о томе судити из следећег врло важног опита, који је извео учени Француз Саж са једним глувонемим. Давши једноме ученику из школе глувоиемих аудиФон у зубе, Са?к је гласно изговорио неколико речи, и на опште чудо, тај глувонемп — ма да су му биле очи везане, да не гледа њему у усие — понови сасвим разговетно те исте речи. На тај начин нађено је ново средство за обучавање глувонемих. Др.Коладон наводи један иример, како је једна девојка, која је некада била добра музичарка, патила од глувоће читавих петнаест година. Њено.ј радости није било краја, кад је после тако дугог времена могла да чује поново звуке гласовира помоћу аудифона." Нема сумње да ће аудиФон заузети врло важпо место у дугом низу нроналазака нашега века, јер ће он многе патнике ослободитн својих болести и довести их у свезу са осталим светом. Сви они глуви и глувонеми, код којих је слушни нерв још здрав, моћи ће са аудиФоном не само разликовати високе и ниске то") «0. Петереб- В$дом». Љ. 280, 1880. ") кРуекаја р^чм, Април, 1880