Просветни гласник

Н Л У Ч Н А X Р О II И К Л

јш ирви апарат, којим се добијала константна, сталструја. После овога, открића сљедоваху брзо једна за другима, јер одма идуће године, дознаше Нихолсон и Карлислза хемијско дјејство стуба, спроводећи иодове кроз воду; они видеше, да се на негативном полу издизаху меурићи водоника, док се на позитивној жици развијао кисеоник. Прва каи воде беше на тај начин раздвојена на своје саставне делове: кисеоник и водоник. Године 1807 Деви разложи помоћу галванизма неке алкалнје и земље и откри калијум и натријум ; слични опити наведоше га 1813 године да пронађе и електричну светлост. Ново ноље проналазака отвори се Физичарима, кад 1820 године/Ерстед дознаде, да магнетна игла скрекад поред ње пролази електрична струја, јер још те исте године у септембру Араго направи електромагнете а тиме електрицитет ступи у практичнн живот. Никад нису проналасци по једном предмету до. лазили брже један за другим као сад ; никад се ни:у иојаве брже објашњавале теоријски као онда. Том еликом напретку придружи се године 1831 и откриће чдукционог и магнетског електрицитета*) од Фараја, која врста електрицитета данас игра највећу уг ° ' у свима применама електричне струје у практици. \ рви телеграФ био је основан на оном својству ричне струје, што она скреће магнетску иглу; направише Гаус и Вебер године 1833 и састањиме физички кабинет и звездарницу у ГетинЗа овима дође Уитстон (\Ућеа1;81;опе)сасвојим тако телеграФом са иглом, док најзад Американац 1о])зе не основа у Њу Јорку године 1835 свој телераФ усљед притиска а на основу електромагнетизма, ојим се (бар ми) и дан дан ас служимо. ТелеграФски чити беху сад још већи и нарочито су напредовали ад Данијел састави своју константну батерију. Морзе ог омогнут владом, подиже једну телеграФску линпју Н 1аја 1844 године би иослана ирва деаеша изГ а 7 ешингтна и Балтиморе. Апарат је радио на оп:, довољство те зато се после брзо распростре сву • 1ектромагнетизам после овога би употребљен за а раФ са казаљком одУитстона, и за телегра® што I- па. депеше од Јуза (Ни§ћев) 18.9. У наЈновије м готово свуда је замењен Морзеов телеграФ са УитV, овим а нре неколико недеља везан је Петроград Варшавом и Москвом тол системом. Уитстоновим те/ , ') Оп се оаотоји у томе, да кад отруја пролааи поред меканог гвожђа, оно постаје магнет, а кад струја нрестане и гвожђе то нијв више магнег.

— I

леграФОм може да се преда за сахат 80 до 90 депеша дакле 4 до 5 пута више но са Морзеовим.*) Од 1860 године проналасци по електрицитету мало застадоше еда се донције јаве у највећем размеру. Октобра годиае 1877 учини сензацију вест о телеФОну који нроналазак све дотадашње баци у нрисенак. Ми смо се већ са том снравом упознали. Још се телеФон није сасвим био одомаћио, кад се појавише нове вести о микроФОну, који нам је такође познат. Врхунац (бар за сад) нримене електрицитета достигнут је ироналаском телеФОта и још ФотоФона, који нам је породио наду да чујемо и остале светове ван земље. Примена електрицитета у електричној жељезници, у електричној светлости, која данас конкурише. са сунцем**), у електричном плугу, у медицини и т. д. и т. д. премашила је свако очекивање. Човек је сад у стању да загледа у унутрашњост човечијег тела, да разгледа сасвим лако и згодно све дупље човечије, ждрело , носну дунл>у, слушну дупљу , једњак , стомак ***) н т. д. Све је то постигнуто електрицитетом за носледњих нехолико година и што смо ближе данашњем добу у толико су проиаласци и примене елсктрицитета многобројније. До сад је владао век водене ааре а сад је настао век електрицитета. Данас је електрицитет дневно нитање у научном свету. Постоје већ неколико листова научних, који се баве искључиво електрицитетом и његовом нрименом.****) А да би таграна Физике још боље напредовала, Француска академија наука ириредиће 1 Августа ове године излоасбу електрич них справа у Паризу, на коју ®ће се скунити све научне снаге из свију делова света, те да општим договором отму још коју тајну од природе. У част и славу славног проналазача додирног електрицитета, подигнут је у Бољони Галванију спомепик и свечано освећен претпрошле годипе. Споменик нредставља Галванија да стоји и иреда се на једном стубу држи у руци таблу на којој се видижаба. Слава великом иобедиоцу на нољу наукс! —

> ћ- Р

ТАНОЈЕВИ 'К

*) «Електричеетво» 1880 $ 11. ") Види вНаучну хроиику» I — III од прошле године. *"') «Оаеа» 1881 свеска I. **"*) Такви су : руски : «Електричество» (два иут месечно); Француски «Е1ескгЈс1|;е» (два нут месечно), «1Јигш'еге Е1ео1 ;пссЈие» (месечио) ; немачки : «2ег1;§сћпГ1; Гиг ап^ешапсЦе Е1ес1 ;г1С1(;гзебз1ећге м (месечно) ; енглески «Е1ес (;г1С1ап» (недељно) и т. д.