Просветни гласник

П Р 0 С Т И Р А з Д ' М Ц И

12 ^

13. 1 метар проста платна стаје 3 / динара. Пошто је 16 метара од истог платна ? (%дин.Х16 = 4 / 4 = 12 дин.). 44. Еолико износи, кад се % увећа 12 пута? (^Х 12= в %=10 целина). — А колико ће бити, кад се 12 целина помножи е % ? (12 целина помножити с 5 / 6 значи : од 12 узети 5 нута но %. 12:6 = 2; 2X5 = 10). Има ли какве разлике излсђу: ј 4Х12 и 12Х%? (Гледећи на ироизвод нема никакве разлике, Један иети нроизвод излази или помножили разломак целим бројем лли цео број разломком). 45. Има ли у том обзиру какве разлике у практичном животу? [Као што се види из примера под 12 и 13, друга је ствар имати % метра кади®е за 12 дин., а друга је опет^сгвар имати 16 метара проста нлатна за 12 динара. Величина је издатка иста; но количина материје, која сс купује, зависи од њене цене — каквоће — ]. 16. Један човек израђује мееечно по 120 метара чоје. Колико ће израдити за % месеца? (80 метара). — Други неко израђује месечно само по % метра. Кад би он био готов с 80 метара ? (За 120 меееци = 10 год.). 11. У једног човека има 15 Флаша, од којих свака хвата по оке. Колико стаје у свих 15 Флаша? ( 4 / 5 Х15 = = 6 % = 12 ока). Оеим тога има једну велику Флашу од 15 ока. Колико долази на 4 петиие те Флаше ? ( 15 X = (15:б))(4=ЗХ4 = 12 ока). П и с м е н о 18. Колико је : 100Х 3 / 4 ? (100: 4=25; 25X3 = 75. Или: 100X3 _ 300 _ _ гл 4 - 4 — ''>)• 19. Колико је: 400 X %? 715 X %? 1000 х 4 / 5 ? '/Д900 ? 825 X 1 %, ? 94Х 5 /? 100Х 1000X775 Х'/,„? ЧЕТВРТА IIА Жножи се цео број мешовитим бројем У с м е и о 1. Колико је : 8X1=? (8). А 8Х%=? (4). Колико ће бити: 8X1%=? (8X1=8; 8Х%=4;

8+4=12; дакле 8Х1 1 / 2 = 12). Колико има половина у V/ ? (3 половине). Колико је: 8Х%=? (4). А колико ће бити 8Х/ 2 =? (8X 3 / 2 = (8XУ 2 ) ХЗ = 4x3 = 12). 2. Колико је: 20Х4 3 / 5 = ? [20X4 = 80; 20ХУ 5 = (20х%)X3=4хз = 12; 80+12=92]. Колико је петина у 4 целине и 3 петине? (У 4 целине има 4X5 петина = 20 петипа. 20 петина и 3 петине чини 23 петине). Колико ће изићи, кад се 20 целина помноже с 23 петине? [20X 23 / = (20 XУЈX23 = 4X23 = 92 целине.] 3. Један метар атлаеа стаје 16 динара. Пошто ће бити З 3 /. метра од иетог агласа? (3 метра по 16 дин. стају 48 динара; */ 5 метра по 16 динара на метар стаје дин., а /. метра етаће 3 пута но 16 петина динара, т. ј. 4 % динара. У 48 петина динара има 9 дин. и 3 /. динара. 48 дин. -ј9 дин. и / 5 дин. = 57% дин. Дакле, З 3 /. метра стаје 57% динара, рачунајући 1 метар по 16 дин.). 4. Према овоме што емо ноказали у претходиом одељку за множење целина разломцима, лако је утврдити иравило за множење целина мешовитим бројевима. Као што се види из горњих примера, м ; ео се број множи мешовитим бројем на два начина. По арвом начину множи се цео број (множеник) ирво целим бројем (из множител^а), иа онда разломком (опет из множитеља). На. тај начин добијају се два ироизвода, који се имају у један скуиити. По другом начину иретвори се мешовити број у неирав разломак, иа онда се изврши множење онако, како је иоказато у иретходном одељку (—у III врети—) за множење целина иравим разломцима. У ироизводу мора оиет изићи неирав разломак, који се доводи на облик мешовитог броја или целина. 5. Колико излази, кад се 50 целина увећа 2% пута? (50X2 = 100; 50Х% = 25; 100+ 25 — 125). А колико би изишло кад би се 2 целине и по увећале 50 пута? (2 целинеХ50=100 целина; */ 2 увећана 50 пута даје 50 половина, т. ј. 25 целина; дакле: 2% целине увећане 50 пута изноее 125 целина). Као што се дакле види, еве једно је: или множили цео број мешовитим бројем или мешовити број целинама. Према томе ова четврта врста задатака иодудара ее е другом врстом задатака.