Просветни гласник

1 4 8

ску школу, а не налазе се у учитељетву — арешли су . у чиновништво њнх 7, а ародужују науке, т. ]. спре- ! мају се за чиновнички ноложај у просветној струци њ .1Х 7. Од 102, дакле, ђака учитељске школе, који су примљени у шиолу и о државном трошку издржавани да буду учитељи, њих ) 4, без мало сваки седми напустили су учитељску службу, за коју су нарочито држапним новцем спремани. Овај појав има у себи две стране. Не могу се осуђивати људи којн осећају снаге и тога ради теже, да се за боље положаје спреме, или у њих протуре. Али кад је сукише често понављање овога тежења за остављањем учитељске службе и тражењем положаја, када тежење то међу ђацима учитељске школе постаје постојано и све већи мах узима, онда се мора признати да је оно очевидан доказ, как - уређење учитељске школе није према потреби удешено, како та школа барем у садашњим приликама и према са ашњим нашим неодложним потребама надбацује свој прави задатак, и како је, ако не више гимназија него учитељска школа, а оно толико исто гимназија колико и учитељска школа. Ако ово стање ствари тако остане, наше ће основне школе још дуго чекати, да се све попуне учите.шма нз учитељске школе. Како досадашњи проценат показује само 13 као годишњи прирастак, то ће за преко 7 50 учитељеких меета, што их од прилике сад има Орбија, без оних што ће у напредак постати, требати на 6 0 година докле се попуне учитељима пз учитељске школе, спремним, вољним да свој век у том послу проведу. Међу тим ваља узети у рачун, да министарство просвете ; по размсри гостављања у годннама 1875—1880 (где су и два рата који су школски посао обустављали) ноставља на годину по 8 7 наставника. Богослови су у школама нестална помоћ. Знатно је како је у годинама 1 8 74—1 880 не мање од 2 06 богослова оставило учитељску службу, и то 105 због попљења; 70 из других узрока, а помрло их је 3 1. Св:! ови разлози показују, да је крајње време, да се нредузимљу кораци, који би: 1. Набављали школама већи годишњи број учптеља за тај посао снремнпх; и 2. Који би били таке природе, да учитеље за тај посао спремане у томо послу и одрже, а да их не изазивљу на тражење других места и друге службе. Једно од ових средстава јесте поиравка плата и положаја учитељских и осигурање њихових удовица и сирочади. О платама поднесен је скупштини нарочит законски предлог; о пензијама удовица и сирочади поднеће се скупштини предлог законски, чим ое потребни подаци прибаве и по њима Финансијски рачун склопити узмогне. Друго средство тиче се самога васпитања учитеља и њихове стручне приправе за учитељски посао. Искуство од ових десет година показало је, да су ученици

наше Учитељске школе добијали покрај чисто приправе и приправу општу, и то такве каквоће. и у толикој мери. да је она уираво нај даровитије и најбоље од њих мамила у виша научна занимања, и огварала им вољу за даљо учење и спремање, а тиме нх одбијала и удаљавала од нравога учитељскога посла, за који су се о државном трошку нарочито прнправљали. Овај појав, колико би се могао с једне стране и похвалити, с друге стране - је доказивао, да наставни план Учитељске школе није склопљен сагласно њеноме задатку. Учитељска је школа тиме у прак тици знатном мером постала виши средњи завод, којије. истина, давао стручно учитељско образовање, али је у исти мах вршио и задатак гимназије, т. ј. прпправљајући учеиика за учитељски посао, приправљао га је у исти мах и за слушање виших наука. Ово је долазило и од паучне грађе, која је Учитељској школи у задатак стављена, и која, по садашњем закону, премаша границе чисто учитељске потребе,иод начина којим су се у њој предмети предавалп. Тако што се начина тиче, предавање наука узело је правац већином једнак предавању у вишим средњим школама, с мањим обзиром на методику учитељскога рада и основне школе као на прави задатак учитељске школе. С једне стране, дакле, превећ раширена наставна грађа, а с друге начин предавања упућен правцем који за учитељскн посао није потребан, доводнла је за собом и ту последицу, да су се године учења морале раширити на четири, што је такођс отежавало изучавање ове школе п спречавало множење ученика у њој. Сви ови узроци деловали су заједчички, да Учитељска школа није могла намењеној намери одговарати у оној мери која је потребом земаљском изискивана. Овоме недостатку може се помоћи законодавним изменама, које би, ослањајући се с једне стране на потребу земаљску да брже добије добре и сиремне учитеље и да их у тој служби задржи, а с друге водсћи рачун од досадашњега искуства с Учителском школо.м , дале могућност да Учитељска школа буде чисто Учитељска школа ; да се врати с пута, ва ком је покрај Учитељске школе и општи средњи завод, и да као стручна школа, упућујући своје питомце само на учитељски иозив и рад и приготовљавајући пх псгм>учио .п њих може брже обновити радну учитељску снагу у н^ши.1 школама, и брже јој прибавити онај прирастак снаге, од којога се напредак тога ступња наставе тако поуздано очекује. На овим разлозима и побудама основан је предлог о изменама у закону о Учитељској школи, које се ниже наводе. Пошто наставна грађа једне школе није ствар лака, и пошто је стручно питање, које често потребује и огледа ч дужега смишљења, то је из истих узрока из којих је наставна грађа за гимназије обележена општим терминима, и овде така стилизација тога параграфа као законски текст предложена. И за стилизацију тога параграфа