Просветни гласник

ИЗВЈ2ШТА-> У Ж И Ч

II Е Н И Ж Е Г И М II А 3 И .» Е

119

на културну страну обе опе историје, и то за народну историју служио се у том погледу: народиим умотворинама, нрибелешкама својим из изучавања ове науке у Великој Школи и радовима који су излазили у Гласницима српског ученог друштва, Југословенске академије наука и другим повременим списима. Савет проФесорски мигалења је, да би Општу Историју требало сасвим изоставити из IV разреда и отпочети од V раз., — јер се у овом разреду скоро све оно само понавља, гато се у IV раз. учи, са мало већом опширности. — На против Историји Српској да се даде најопгаирнији програм и то уз припомоћ историје славенске литературе, у колико би ради већег објашњења народне историје нужно било. — Ову би измену још и због тога требало учинити, што се Орпска Исгорија и иначе свршава у IV разреду и што знање своје историје треба да је прече од опгате. 10. Односно предавања страних језика дотични наставници, па и сам савет проФССореки, мишљења су, да би требало ове измене учинити: 1. да се број часова повиси, тако како би ученици сваког дана имали по један час; 2. да се одма с концем другог месеца отпочне у I раз. граматика, јер за читање доста је два месеца; 3. дасеучини промена у деловима Траутове граматике, тако да 3-ћи део буде 1-ви, — 1-ви део да буде 2-ги, а 2-ги део 3 -ћи и на послетку 4. да се направи кратак извод о мењању именица, придева, заменица и бројева, који ће се предавати у I раз. уз граматику горе поменуту, која бп се имала за овај разред знатно скратити. Наставници су се у предавању овог језика подједнако бавили, колико теориском толико и практачном наставом. 11. При предавању Јестаственице, и то прво Минералогије, служила је за обучавање доста велика збирка свију важнијих минерала. — Из Ботанике наставник се служио картом и сликама страног биља, које је на ту цељ министарство послало.Из Зоологије служиле су слике животиња, које се такође у гаколи налазе, атлази самог насгавника, као и његова збирка нижих животиња. Опити су чињени из Физике и Хемије са усцехом. — Сваке недеље и четвртка по подне, нас-

тавник је изводио ђаке целог пролећа у поље, те скупљао биље и животиње, али списак тога није тачно вођен. Што се тиче наставног плана за ове науке, мисли се, да би требало Минералогију избацити из I разреда и спојити је са Хемијом у IV раз.,јер деца у I раз. нису тако развијена нити спремна за успегано разумевање толико сувопарне и тешке науке. 12. Нанредак из Рачунице, Алгебре и Геометрије добар је био. — Слабих ученика није млого било. Наставник је обраћао пажњу и на усмено рачунање, и успех се показао задовољавајући. 13. При предавању Земљописа, наставник се служио већином Еипертовим картама, а нарочито при изучавању Африке, Америке и Аустралије. — Осим ових, служио се још Сидовљевом маиом Европе и Азије, — Ханткеовом картом Европе, планиглобом, Милојевићевом мапом и новијом мапом увећане Србије. За КозмограФију служио се Вецеловом картом и Драгашевићевим звезданим небом. — Наставник је неколико пута изводио ђаке и под ведро небо, ради показивања: поларне звезде, зодијака и осталих звезданих група, као и небесног меридијана и екватора. Односно изучавања Земљописа, савет про®есорски миптљења је, да би боље било, да се у I раз. место политичне Геогра®ије, предају у кратко основи аетрономске ГеограФије, са опгаирним изучавањем Физичке геогра®ије; — У II раз. Европа цела, а у III остали делови света са понављањем онога, што се учп у оба предходећа, разреда, с нарочитим погледом на Балканско полуострво. II. У Цртању, Краснопису и Геометрији ученици показују врло добар уепех. — Досадашњи број часова довољан је. —- Музика и Нотно Певање још се не нредаје у овом заводу, а велика би потреба била, да се и за ове вештине постави један стручан наставник, као гато већ у млогим другим заводима и постоји. Односно пак увођења заната у ниже разреде гимназија, савет проФесорски двојаког је мишлења: једни су за то, да би требало завести парочито занатлијске гаколе, а други опет, да се епоје са гимназијама и да изучавање буде обавезпо.