Просветни гласник

извеш Т ај шавачке ниже гимназијб

163

се расуђује. Са оноа партијом у рччуну, која се учи на намет, ђаци увек боље стоје, него са оном, у којој се разлишља; њима је много лакше научити на памет правила и Формуле, него их самостално примењивати. — Има јаких основа за мишљење, да овако стоји с Рачуном не само по нашим школама, него и по школама целога света, и да је тако не само сад , него да је тако и пре било и да ће тако и у напредак бити све дотле, док се каквим природним узроком не измени начин развијања човечијег ума. На усмено рачунање обраћао је наставник пажњу , — но само у оноликој мери , колико је мислио, да је у опште од користи овако рачунање. — На памет се израчунавају с поузданошћу само лаки рачуни, и то обично па другчији и краћи начин , но што је онај при писменом рачунању. Тешке и заплетене рачуне могу на памет рачунати само особитим даром обдарена лица. Према томе је наставник највећу пажњу на усмено рачунање обраћао у I. разреду , где су рачуни још понајвише подесни за усмено рачунање; у вишим пак разредима потраживао је од ђака , да му само у лакшим случајевима рачунају на памет, а већу је пажњу обраћао на дубље разумевање при израђивању рачунских задатака — дакле на писмено рачунање. На овакав га је правац при предавању побуђивало стечено искуство у практици. Од оних ђака, који су у почетку с највећом лакоћом и хитрином на памет рачунали, многи су доцније постали по све неспособни не само за решавање, него и за разумевање заплетених задатака, а од оних, који су сеу почетку мало и ни мало одликовали у рачунању на памет, све их више истицало се као способних. И на брзо рачунање обраћао је наставник пажњу у толико, у колико је хитрина у опште у сваком раду корисна, и у колико она не смета коректности саме израде. И ту је било доста случајева — али су то можда били само изузеци да они, који су на табли све задатке могли да израде, тешке кућевне задатке нису израђивали, него су их израђивали они, који су од њих били спорији у израђивању. Пошто је из ових и многих других узрока дошао до тога уверења, да рачунање на памет и брзо рачунање није искључиво и

нужно својство дубоких мислилаца и математичких капацитета, но да се овим диче понајвише математички медиокритети, и да је таквол рачунању по самој његовој природи место само у најнижим разредима средњих школа и у основим школама: то је дотични наставник и пажњу обраћао само у горе наведеним границама. 13-то. При предавању Земљописа елужио се је наставник картама Сидовљевим и Кипертовим. Ученике под ведро небо није изводио с тога, што је околина шабачка врло једнолика и без икаквих рељеоа, те изласком по њој не би ученицима ништа користио; но у толико је већу пажњу обраћао читању карата, и изучавању површине земљине на пластичном глобу. 14-то. Успеха у вештинама примећава се код појединих ученика; но узев већину ђака, вештинама се ништа не посгиже. Узрок томе налази савет проФ. да је : што су приморани да раде вештине сви од реда; што се вештине не предају ни с каквии методом; што се за, учитеље вештине постављају људи, који нису темељно ни познати са вештином за које су постављени а камо ли и са методама по којима се вештина предаје. С тога, како певање и музика, треба да буде и цртање необавезан предмет, и то са много мање часова, него што је до сад било. Ераснопис да остане само у I. разреду. Гимнастика, која има задатак да развија тело, у овоме смислу узета, не може се ни сматрати као вештина, с тога она има да остане као за све обавезан предмет. ПГго се тиче питања о занатима, у савету су два мњења: по једноме, занати се не могу заводити у школама, без штете по наставу у опште, при оволиком броју часова и предмета, осим ако би се могла извести комбинација без уштрба по саму насгаву, кад би се у месту отворила радионица за занате, а приправници њени да из радионице долазе у гимназију на оне часове, који су по занате корисни ; — по другом мњењу , занати не само што не би били на уштрб настави, него још могу бити и сами добро наставно срество, што промена рада, као што је признато, крепи дух и тело. По овом другом мишљењу занати би могли заступити гимнастику, и њини часови могли би бити прави одмор на корист употребљен, према осталим