Просветни гласник

20*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

I Из догматике 1. Кад су хришћанске нстнне богооткровне, вечне и потпуно одређене, то шта важи човеков разум у науцн хрншћанског богословља ? 2. Како је ностао човек н какво је бнло првобитно стање његове нрироде до падења ? 3. Чиме се тврди да је вера битни усдов човечије нрироде? 4. 0 божанству Исуса Христа на основу св. писма и здравог разума. 5. 0 тајни крштења са обзиром на крштење Јованово. II Из морадног богоеловља 1. 0 љубави као начелу морала по учењу св. писма. 2. • каквом одношају стоји божија благодет према. слободи човечије воље? 3. 0 рату и миру са хришћанског гледишта. 4. Како се сматра самоубијство са хришћанског гледишта ? 5. 0 заклетви и њеној потреби и важности. III Из упоредног земљописа 1. Да ли и како утичу Црно и Јадранско море на кдиму, а тиме и на Флору Балканског полуострва, на, ако је тај утидај различит, које су геограФске прилике, што доносе ову разлику? 2. Да ли се могу објаснити етничке особине романских и ђерманских народа, у колико се маниФест уЈу у њиховој вери, геограФским приликама јевропских земаља, у којима живе, па, ако могу, које су те прилике поименде? 3. Да ли зависи кудтурни напредак Северо-америчких држава, што у овом погледу надмашују Јужноамеричке државе, од геограФских прилика њихова земљишта, па, ако отуда долази лревага првих над последњима, које су те прилике и у једних и у других? 4. Нека се опише Грчка (стара и садашња) у физичком ногледу, и нека се покаже утицај грчког земљишта на развитак политичног и у опште културног живота грчког народа. Политичка подела старе и нове Грчке. Стара и нова имена главнијих планИна, река п места. Историјски знаменита места, додатн код свакога, за што је знаменито. Опис старе Атине са погледом на данашњу. 5. Физички оппс Немачке. Обим ове земље у разним историјским периодама. Значај њеног ноложаја између Француске, Италије и словенског истока. Политична подела Немачке. Историјски знаменита места. Престолниде појединих држава немачких. Универзитети немачки. 6. Нека се поброје знаменитија и важнпја острва у атланском окејану и његовим деловнма (ноглавито У средиземном мору). Поредити их по величини, поло-

155

жају, клими, главнијим производима, народности, историјском значењу и садашњој важности. IV Из црквене исторпје 1. Како је била уређена хришћанска црква у 1, 2 и 3 веку после Хрнста? 2. Гелигиозна борба на истоку у 4 и 5 веку. 3. Стање хришћанске цркве у српским областима од 7 века до постанка српске цркве. V Из српске црквене нсторије 1. Кад је постала и како је била уређена сриска црква ? 2. Стање српске цркве од коначне пропастн српске државе до укинућа пећске патријаршије. 3. Је ли било у српској цркви какве јересн, кад и с каквим последицама? VI Из каноничког права 1. Извори каноничког права. 2. 0 међусобним одношајима цркве и државе. 3. Одношаји науке каноничког права према богословским и правпнм наукама. 4. Значај и право епископа у црквп. VII Из опште историје 1. Карактер Јулија Дезара, Кромвела и Наполеона I. У чему су налик један на другога, и у чему се разликују ? Последице њиховог рада за државу и човечанство. 2. Крсташки ратови, њихови узроци и последице. Јесу ли имали утицаја на тадашњу српску државу, и каквог ? 3. Нека се прегледно и у међусобној свези изложе главнији догађаји XV века. Културни напредак човечанства у том веку. Главније историјске личности тога века и њихово учешће у том наиретку. 4. Нека се изложи иостанак и поступни развитак данашње Аустрпје и Пруске. Положај који су обе ове државе заузимале према Словенима. 5. Поступно ширење руске и опадање и пропаст пољске државе. Узроци тога и главнији моменти овога историјског процеса. 6. Описати политпчко стање Грчке у време Ксенофоново (4-ти век пр. Хр.) и Италије у време Махијавељово (XV век) и изложити мисли тих људи о реорганизацији њихових отацбина. 7. Каквог и коликог су уплива имали Гусо н Монтескије на развнјање револуционе радње у Европи (на крају XVIII века) ? 8. Како су Гимљани градили своје путове? Куд су ишли главни њихови путови на Балканском нолуострву ? Описати гезеаи римских путова у нашим крајевима (где Срби живе) п то по извештајима старих писаца, и по остатцима описаннм од нових путника, и одговорити на иитање, да ли су рнмски путови пмали каква уплива на насељавање српско у овим крајевима ?