Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

3. Нека кандидат обрне у прозу Нога1.1Љ. I за^уга 1, заменивши оне речи, које је могућно заменити, њиховим синонимима. Нека кандидат преведе Слс. Бае1. с1е аппсј^а сар. XV, XVI, XVII, додавши потребно граматичко, лексичК(ј и историјско објашљеље. Пошто беше већ доцне, то потиредседник закључи овај састанак.

ХЕ САСТАНАК 19. Фебруара 1881. ?од у Београду Били су : потпредсздник Ј. Пецић ; редовни чланови : Арх. н. Дучић, Јов. Ђорђевић , др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић; ванредни чланови : Св. Нпколајевић , Свет. Вуловић, Драг. Плајел, Св. Милосављевић, Љуб. Ковачевић и Ј. Југовић I Чита се заиисник XXXIX састанка н Савет га прима. II Потпредседник саопштава С-авету теме за нроФесорске испите, које су у течају нрошде недеље послада умољења господа за израду тема. Савет усваја ове теле: I Из ерпске историје 1. Шта се разумева под „Архонтија Србија" у 8, 9 и 10 стодећу, какво је имала значење и кад је та „Архонтија" престада ? 2. У каквом је одвошају стајала Босна према остадим српским жупанијама до Кудина бана ? 3. Како су се шириде међе српској држави за вдаде Стевана Душана и о обдасти његове царевине? II Из ботанике 1. Шта је биљном организму биљна ћедијца, како је она сдожена, шта садржи, како расте, кад умире? 2. Која је ФитограФска система највише принеда познавању биљака , преглед те системе, критика те системе ? 3. Систематични опис од 20 корисних биљака оне окодине у којој је кандидат био наставник. III Из минералогије и геологије 1. Кандидат може да сакупи у окодини места У коме живи некодико минерала, стена или нетраФаката, па да их определи иди научно оиише ? 2. Шта се зна о геодогији Србије по досадањим изучавањима ? 3. Како се у природи образују минеради и стене? IV Из пастирског богословл,а 1. Како ваља да свештеник удеси своје нонашање те да задобије љубав и поверење код својих парохијана ?

2. Је ди свештеник позван да осем чи:.то свештеничких дужности врши још какву мисију у новереној му нарохнји ? 3. Кад свештеник има најудеснију придику да позна домаће мане и недостатке својих парохијана и шта му је дужност да ради, те да те мане и недостатке искорени ? Т Из црквеног богословља 1. Оформама црквених зграда, постанак тих Форми и њихов значај по тумачењу писаца који су се бавиди црквеном археологијом. 2. Символичке слике у цркви хришћанској, њихов постанак и значај. 3. Како је обављана тајна причешћа у почетку хришћанства, и измене које је претриела до данас? 4. 0 преждеосвештеној литургији. VI Из омилитике 1. 0 важности свештеничког позива да проповеда реч божију , и на шта проповедник треба да обраћа нарочиту пажњу при избору теме за своје проповеди ? 2. 0 хришћанској надгробној речи у прво време хришћанства и њеној раздпци од незнабожачких надгробннх речи. 3. 0 проповедничкој радњи св. Јована Златоусног ; правац његових ироповеди, и уплив истих на савремено друштво. 4. Црквено беседништво и критичка оцена најзнатнијих проповедника у цедом правосдавном срнству XIX века. III Г. др. Јов. Валента чита свој и г. Јов Жујовића реФерат о природној историји сва три царства или науци о природним земаљским производима I део „Минер.иогија иди наука о минералима", за почетну наставу и самоуке, по Лајнису, Шубертима, Шилингу, СајФеру, Вагнеру и другим израдио и удесио за наставу А. М. Оба реФерента слажу се у томе, да се поменуто дело не може преноручпти за школску књигу, што су дефиниције у њему нетачне, често погрешне, језик тежак, а увучене су и иретресају се ствари, које се у нижим разредима гимназије никако разумети не могу. На основу ових реФерата Савет одлучује да се дело „Природна историја, I део: Минерадогија" не може преноручитн за шкодску књигу, нити да се штампа о државном трошку. IV Чита се извештај наставног одбора о књигама за поклањање оддичним а врло добрим ученицима средњих и основних школа. Услед овог извештаја г. Св. Мидосављевић нокренуо је питање, да ди у опште треба ученицима покдањати књиге иди не треба ; но његовом мњењу ово покдањање књига више је од