Просветни гласник

ш

старали смо се, да томе злу доскочимо и доскакали смо. 19. Да би се испиту ђака дала она важност, коју он по закону има, као и да би се све могуће неприлике избегле, ја сам позвао савет, те је нрема §. 27 закона о уређењу гимназија, 28 Маја 1879 г. Бр. 271 донео одлуку: 1., да се сваки ђак нижих разреда испитује за време од 5 до 15, а у вишим разредима од 10 до 20 минута, и да се сваком слабијем ђаку имају дати најмање по три питања из сваког предмета, 2., да се при давању одена на испиту, увек споразумева председник саиспитачем. У случају њихове несугласности, да се спор изнесе на претрес проФсеорском савету и до његове одлуке, да се такве спорне оцене не заводе' у главни протокол одена. По овој одлуци еавета, рађено је и нрошле и ове године, са великом користи, и ја мислим да би ово правило требало усвојити за све средње заводе. Према овоме, испит из појединих предмета трајао је негде дуже, негде мање времена, како је у ком разреду било ђака, и како су из ког предмета били спремни ђаци за испит. 20. Задоцњења 1)ачких од школе и цркве није било иного и често. Ова су се дешавала нарочито у Новембру и Декембру већином код деце, која послужују и која далеко седе. По овлашпењу савета од 7. Новем. 1875 г. Вр. 857 ја сам пуштао ђаке на предавања и ако су се задоцнили, пошто сам их испитао о узроку и опоменуо, да то у будуће не чине. И ова мера имала је својих добрих последица код многих ђака; јер су престали задоцњавати се, а што је најглавније, чули су предавање и нису зебли по ходнику и авлији. Колики је број оправданих и неоправданих изостанака био ове школске 10дине, изволе ће видети г. министар из сгатистике , коју ћу у своје време поднети. Мило ми је што могу јавити г. министру, да су ђаци VI разр. и у том погледу заслужили похвалу , јер ииају најмање и једних и других изостанака. 21. Одлуком проФ. савета кажњени су : у I р. 14 затвором једанпут, 11 затвором више пута, 4 одлучењем за време, 1 изгнањем.

У II разр. 9 затвором једанпут, 5 затвором више пута и 1 одлучењем за време. У III разр. 3 затвором једанпут, 5 затвором више пута, 1 иокључењем. У 1\ разр. 5 затвором једанпут, 3 више пута. У V разр. 2 затвором једаннут, 3 више нута, а 4 искључењем за време. У VI разр. није нико кажњен ни за што. У VII разр. 1 затвором једанпут, а 1 двапут. Узроци због којих су ученици кажњени затвором, били су: најчешће дечији немир, изостајање од школе и неучење. Свима, што су привремено искључени, досуђена је ова казна због изостанака. Дужност ми је да кажем г. министру, да је распиеом од 26 Новем. 1875 год. Бр. 6941 дата ђацима велика олакгаица за опрабдавање изостанака и да су почели 1>аци евојим изостандима да га изигравају, па је за то савет прошееорски под 5. Дек. 1876 г. Бр. 387 донео одлуку, да се исти распие врши нрема одлуци савета од 7. Новем. 1875 г. Бр. 356, то јест, да је сваки ђак, који жели оправдати своје изостанке, дужан поднети директору сведоџбу о својим изостанцима, па кад му ову прими и овери директор, онда да је подноси појединим наетавницима, да му изостанке извине. На ова.ј начин, могуће је директору да води бољи надзор о изостанцима ђака и да предупређује, да се казати распис г. министра не изиграва. Осем искључења и изгнања, савет је осуђивао ђаке на затвор у празној школи. У правилима за гимназијске ученике од 2 Окт. 1871 г. Бр. 4699 избриеано је наређење, да се џсуђеном ђаку на затвор, даје на израду и какав задатак. И ја и савет миелимо, да би ова правила требало обновити, али тако, да се савету остави и давање задатака и како да се посгупа у појединим приликама, кад се задатак не изради. 22. Никаквих озбиљних случајева непоелушности није било ни због чега, и свака наредба еавета и директора извршена је са највећом нослушности од етране ђака. 23. Могу казати, да је према другим ередњим заводима стање кабинета ове гимпазије задовољавајуће, и као што сам казао у тачци 11 сгараћу се, да их у још боље стање доведем, само